sekira mala gruda

Metalno oružje i oruđe

Bodeži i noževi sa krivim sečivom

Grupa oružja i alatki sa krivim sečivom je relativno brojna u dosadašnjim nalazima i većinom poznata u literaturi. Kao i u slučaju dugih bodeža, i ovde je veći broj nalaza koncentrisan na jadranskoj obali u okviru lokaliteta opredeljenih u kompleks protocetinske i cetinske kulture, odn. dinarske ili posuške kulture za zapadni deo Bosne i Hercegovine. Na Jadranu su zabeleženi nalazi u pećini Crvena Stijena, zatim u jednom razbačenom tumulu iz Bitelića kod Sinja i u tumulima kod Pule, uz jedan slučajni nalaz u Mostarskom Blatu. S druge strane imamo čitav niz nalaza u unutrašnjosti Balkana, pretežno u njegovom centralnom prostoru (Velika Humska Čuka, Iglarevo na Kosovu, Trnjane kod Bora).

Među ovim bodežima nesumnjivo najstariji nalaz spada u grupu tzv. halebardi (sečiva koje se pričvršćivalo pod pravim uglom u odnosu na vertikalnu dršku), a potiče iz poznatog praistorijskog naselja eneolitskog i ranog bronzanog doba u Velikoj Humskoj Čuki kod Niša (T. IV, 8).1 Ovaj dobro poznati bodež ima široku glavu sa ravnom gornjom ivicom i dve zakivke u nizu ispod nje, dok se jako zakrivljeno sečivo sa blago profilisanim rebrom u donjem delu postepeno sužava ka vrhu. Vrh je odlomljen, tako da očuvana dužina sečiva nije konačna (oko 9 cm), a njegov produžetak još bi više približio njegov oblik klasičnim egejskim prototipovima, kojih je dosad evidentirano svega pet primeraka ne računajući naš, koji je, začudo, ostao nepoznat K. Braniganu. Među ovim nalazima nijedan nije imao dve zakivke, već samo tri, dok je opšti oblik u velikoj meri podudaran, a u nekim slučajevima i poklapa se u potpunosti, naročito kad su u pitanju halebarde iz Lerne,2 kao i jedno od sečiva iz Palaikastro.3 Ovaj poslednji je i najbliži što se tiče veličine sečiva (oko 10 cm), dok je stariji primerak iz Lerne bio skoro dvaput duži (19 cm).

Svojevremeno je D. Garašanin4 upoređivala sečivo halebarde iz Velike Humske Čuke sa skoro identično zakrivljenim uskim sečivom iz ranoheladskog naselja Eutresis,5 koje takođe ima dve zakivke. Međutim, ako se bliže pogleda, ono baš i nema mnogo zajedničkog sa primerkom iz Velike Humske Čuke, već i zbog činjenice što krivo sečivo iz naselja Eutresis spada u kategoriju noževa sa jednom, spoljnom oštricom i zadebljanim leđima, dok niški primerak ima obostrano zaoštrene ivice sečiva. Isto se odnosi na sasvim drukčiji raspored zakivaka i veličinu, odn. dužinu sečiva. U pogledu datiranja primerak iz Lerne potiče još iz EH II perioda, dok su oni iz Palaikastra datirani u MM I-II, a nož iz naselja Eutresis možda u sami početak srednjeheladskog doba.6 Kako je sečivo iz Velike Humske Čuke tipološki najsrodnije starijoj halebardi iz Palajkastra (MM I), mislimo da je i naš komad pripadao istom vremenskom periodu, možda njegovoj najranijoj fazi, s obzirom da je još u potpunosti očuvan stari oblik kakav vidimo kod halebarde iz Lerne, sa izuzetkom broja zakivaka i veličine, koji su reducirani. U tom smislu je značajno da druga, mlađa halebarda (iz MM II) sa istog lokaliteta7 ima dosta izmenjen oblik glave sa oštrom izbočinom n ajednoj strani i dve manje zakivke, u rasporedu koji, kako se čini, više odgovara primerku iz naselja Eutresis. Ako se to uzme u obzir, moglo bi se pretpostaviti da je u pitanju hronološki razvoj starog tipa halebardi, u kome naš primerak ima svoje mesto.

Pomenuti mlađi primerak iz Palajkastra i krivi nož iz naselja Eutresis imaju formalnu srodnost sa manjom grupom od tri kriva sečiva: iz Bitelića (T. IV, 12),8 koje pripada prvoj fazi dinarske kulture, prema B. Govedarici,9 iz Crvene Stijene10 i iz Mostarskog Blata (T. IV, 13),11 koji nisu stratigrafski pouzdano opredeljeni. Sva tri bodeža imaju skoro isti oblik, sličnih tipoloških osobenosti: profilacija sa jednom izrazito zadebljanom ivicom (unutrašnjom), oblik glave sa malim udubljenjem na gornjoj osnovi i izbočinom sa strane, kao i dve zakivke. Međutim, raspored zakivki nije isti. Tako su kod bodeža iz Bitelića zakivke postavljene duž ivice glave, ukoso, dok se kod ostalih primeraka njihov raspored približava horizontalnom položaju u odnosu na vrh glave, a kod noža iz Mostarskog Blata glava kao da je oštećena. Jedino primerak iz Bitelića svojom izradom i finim, tankim i lepo zakrivljenim sečivom upućuje na zaključak o njegovoj verovatnoj pripadnosti savremenom importu iz Egeje, u vremenskom periodu MH doba. Tipološki postoji izvesna razlika u obliku sečiva između komada iz tumula u Biteliću i onih iz Mostarskog Blata i Crvene Stijene, koji imaju znatno šira sečiva, ujednačene debljine i blaže krivine, dok im je glava uprošćenog oblika. Primerak iz Crvene Stijene pojazuje veću sličnost sa onim iz Bitelića. Na osnovu ovih tipoloških osobina može se smatrati sasvim sigurnim da su dva poslednja primerka pre pripadala kasnijim lokalnim imitacijama, odn. domaćim proizvodima prema egejskim uzorima, možda na području Epira, o čemu svedoče pojedine analogije iz tumula u Albaniji (Pažok).

Najnoviji nalaz iz ove grupe krivih sečiva predstavlja mali krivi nožić iz nedavno otkopane nekropole Trnjane kod Bora (istočna Srbija), datirane u kraj srednjeg bronzanog doba.12 U pitanju je sečivo malih dimenzija, ne više od 7 cm dužine, sa izrazitom krivinom, čija širina u predelu glave iznosi oko 2 cm, a postepeno se sužava ka vrhu. Oblik glave sa isturenim bočnim ispustom jako podseća na kasnu varijantu halebardi (v. gore), a ima srodnosti i sa tipom malih nožića-brijača, čija veličina se kreće u istim granicama kao i kod brijača iz Trnjana (6–7,5–8 cm). Opšte konture ovog sečiva dosta su bliske nožiću iz Termi na Lezbosu, koji se datira još u EBA.13 S druge strane, on je veoma blizak obliku krivih noževa iz grupe VIa sa dve zakivke postavljene u sličnom rasporedu kao i u našem primerku; toj grupi bi, prema K. Braniganu,14 pripadao i poznati primerak iz naselja Eutresis. Veoma kasna varijanta ovog tipa oštrice nađena u pećini Aspripetra na ostrvu Kosu,15 a datirana je u kasnoheladsko doba (LH III). Ovaj primerak ima na vrhu glave polukružni jezičak i dve zakivke ispod njega u horizontalnom nizu. Time se možda ukazuje mogućnost praćenja nekih starijih tipoloških oblika u znatno kasnije doba na Balkanu. Izgleda da je takva vrsta krivih sečiva bila posebno raširena u istočnom Sredozemlju: Troja, ostrva u njenoj blizini (Lemnos, Lezbos, Kos), kao i na Kikladima, dok se na grčkom kopnu ređe javljaju (Lerna, Asine), pa je stoga verovatna pretpostavka o maloazijskom poreklu ovih nožića, koji su verovatno poslužili kao uzor za nožić, odn. brijač, iz nekropole Trnjane.

Noževi sa ravnim leđima

U ovu manju grupu možemo svrstati čitav niz noževa, takođe iz grobnih kompleksa, koji bi se mogli datirati u srednje i kasnoheladski period, a tipološki spadaju u V grupu bodeža, sa varijantama Va i Vb, prema K. Braniganu.16 U varijantu Va, sa ravnim leđima i ravnom ili konkavnom režućom ivicom koja se savija ka vrhu, spada, po našem mišljenju, jedan od noževa iz okoline Pule (T. IV, 5),17 koji ima dva zakivka u horizontalnom nizu na bazi sečiva, dok je bodež iz Iglareva (T. IV, 4),18 sa tri zakivka u obrnutom trougaonom rasporedu, najverovatnije pripadao osnovnom tipu grupe V, zbog sličnog rasporeda, ali sa trećim zakivkom ispod (a ne iznad) dva u horizontalnom nizu. Upravo takav raspored zakivaka nalazimo kod sličnog noža iz tumula Midhe/Mati,19 dok bi nož iz Pule mogao imati svoju paralelu u nalazima iz naselja Malić.20 Kod oba naša primerka gornja ivica osnove je ravna ili blago zaobljena (Pula).

U varijantu Vb spadaju dva primerka, od kojih je jedan takođe iz Pule (T. IV, 6),21 a drugi je verovatno iz Niša (T. IV, 7).22 Kao karakteristične crte ove varijante javljaju se iskrivljena leđa sa konveksnom oštricom i sa četiri zakivke raspoređene pod pravim uglom, što se u potpunosti poklapa sa njihovim rasporedom na primerku iz Pule. Na primerku iz Niša nalazimo samo tri zakivka, ali u istom pravougaonom rasporedu, dok je kod oba primerka gornja ivica osnove sečiva iskrzana i prilično oštećena, ali ipak najverovatnije ravna. Najbližu paralelu ovoj vrsti noževa predstavlja nož nađen u grobu 25 nekropole iz Seskla,23 koji se, prema K. Braniganu, datira u MH, ili možda u početak LH perioda. U albanskim tumulima nalazimo slične bodeže sa različitim brojem zakivki u tumulu Pažok (čak sa šest zakivaka u pravougaonom rasporedu),24 i u naselju Malić (sa tri zakivka).25

Prekomerno povećanje broja zakivaka najverovatnije je znak lokalne proizvodnje, isto kao i odstupanja od klasičnog uzora, posebno u konturama gornje ivice baze sečiva u vidu različitih udubljenja (Vajze) ili rogljastih ispupčenja, i to kod oblika gde se slična odstupanja po pravilu ne očekuju. Iz toga bi se moglo zaključiti da su ove vrste noževa, kao i primerci iz grupe Va, o kojima je bilo reči gore, najverovatnije proizvedeni u lokalnoj radionici koja se formirala na području severnog Epira na početku ranoheladskog doba. Njeni proizvodi raširili su se u južnom delu Albanije, odakle su preko Kosova mogli stići i daleko u unutrašnjost Balkana. Nalazi na primorju (Pula, Bitelić) verovatno su dolazili neposredno pomorskim putem, ako su išli preko trgovačkih kanala, odn. posrednom razmenom u toku dalekih transhumanskih pokreta zapadnobalkanskih stočara.

Preostalo je još da se osvrnemo na dva primerka noževa sa jasno izdvojenim drškama kakve ne nalazimo među primercima ranog i srednjeg bronzanog doba u Egeji. Moguće je da takvi primerci pripadaju već kasnoheladskom periodu, o čemu svedoče i neke paralele u kasnomikenskim nekropolama u Argosu i Jalisosu (Rodos).26 U takve noževe spada primerak iz groba u Iglarevu (T. IV, 2), koji je prema obliku sečiva sličan gore pomenutim noževima iz Niša i Pule, ali ima sasvim drukčiju koncepciju drške, sa jasno izdvojenim rukohvatom koji se postepeno sužava i nosi dve poveće rupice za zakivke.27 Zanimljiv je takođe primerak noža sa krivim konkavnim leđima i stanjenom jezičastom drškom, čija je jedna ivica oštećena i ima bar dve zakivke; pronađen je u urni paraćinskog tipa u mestu Đurinac, u dolini reke Resave.28 Isko je slabo očuvan i izlomljen (sastavljen od tri fragmenta), ovaj primerak je bio ukrašen, što je zasad jedinstven slučaj među našim nalazima. Na gornjem delu sečiva ispod drške nalazio se friz visećih trouglova, koso šrafiranih, sa reckavim linijama u produžetku svakog od njih; na tupoj strani leđa je ornament u obliku niza povezanih rombova, a u produžetku je niz tačaka, sve do pločastog jezička za učvršćivanje drške. Ovaj zaista izvanredan primerak mogao bi se uporediti sa jednim od primeraka u nekropoli Argosa,29 kao i sa nožem iz Troje VI, koji je takođe imao jasno izdvojenu dršku sa tri zakivka i ukrasom od urezanih cik-cak linija duž njenih ivica.30 M. Garašanin ovaj nož upoređuje sa jednim primerkom iz nekropole Jalisos (LHIII B).31

Trouglasti bodeži iz podunavlja

Napomene

  1.  D. Garašanin, 1952, 58, T. XXXVII, 6; Z. Vinski, 1961, T. V, 6; M. Parović-Pešikan, 1986, 29-30, T. II, 12.
  2.  K. Branigan, 1974, 17, pl. 10, n. 474; N.G. Hammond, 1974, 132, fig. 2 f.
  3.  K. Branigan, 1974, pl. 10, n. 476.
  4.  D. Garašanin, 1954, 22, fig. 4 a.
  5.  H. Goldman, 1931, 216, fig. 286, 7 (iz kuće T).
  6.  Prema mišljenju H. Goldman (ibid., 218), bodež nađen na podu kuće T verovatno je spadao u sami početak faze MH I, s obzirom na mogućnost mešanja sa mlađim materijalom iz gornjeg sloja.
  7.  K. Branigan, 1974, pl. 10, n. 477.
  8.  I. Marović, 1984, 39, sl. 15, 8.
  9.  Postoje znatna neslaganja u pogledu hronološkog i kulturnog razvrstavanja ovog bodeža između B. Čovića i I. Marovića, koji ga stavljaju u stariju fazu cetinske kulture, i B. Govedarice, koji spušta njegovo datiranje do početka srednjeg bronzanog doba. Zato mislim da detaljnija tipološka analiza može pomoći u rešavanju ovog pitanja.
  10.  A. Benac, 1975, 143, T. VIII, 5; PJZ, IV, 167, sl. 12, 3.
  11.  V. Ćurčić, 1907, 207-208, T. II, 3.
  12.  Ovaj nalaz još nije publikovan, pa ću ovde izneti samo nekoliko napomena nakon upoznavanja sa ovim sečivom u Muzeju rudarstva u Boru. Ovom prilikom izražavam duboku zahvalnost autorima iskopavanja dr B. Jovanoviću i direktoru Muzeja I. Jankoviću za dozvolu da ga iskoristim u ovom radu.
  13.  W. Lamb, 1936, 175, pl. XXV, 9, koji potiče iz II naselja, datiranog u period rane bronze Egeje; K. Branigan, 1974, 34, pl. 16, n. 1489. Postoji izvesna nepodudarnost između podataka o veličini primerka iz Termi: kod W. Lamb (op.cit., 175) njegova dužina iznosi 10,8 cm, dok kod K. Branigana (op.cit., 177) iznosi oko 7 cm.
  14.  K. Branigan, 1974, 28.
  15.  H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, 54-55, fig. 23, n. 646.
  16.  K. Branigan, 1974, 27-29, pl. 13-14.
  17.  Z. Vinski, 1961, 29, T. V, 3; B. Govedarica, 1989, 77, T. XV, 4; M. Parović-Pešikan, 1986, 29-30, T. II, 13.
  18.  K. Kilian, 1976, 113, Abb. 1, 4; N. Đurić, 1984, 18, sl. 3.
  19.  F. Prendi, 1982, 213, Abb. 6, 8. Obrnuti raspored zakivki nalazimo kod noža iz tumula Pažok (ibid., Abb. 6, 10), kod koga se zapaža i razlika u oblikovanju gornje ivice osnove, odn. glave sečiva.
  20.  M. Korkuti, 1970, T. II, 4; F. Prendi, 1982, 222, Abb. 11, 7.
  21.  Z. Vinski, 1961, 29, T. V, 2; B. Govedarica, 1989, T. XV, 5; M. Parović-Pešikan, 1986, T. II, 14.
  22.  D. Garašanin, 1952, 58, T. XXXVII, 4; Z. Vinski, 1961, T. IV, 6.
  23.  K. Branigan, 1974, 28, pl. 14, n. 662. U našoj se literaturi (v. I. Marović – B. Čović, 1983, 206-207) ovaj nož navodi ponekad kao paralela za bodež iz Bitelića, što se, prema našem mišljenju, tipološki teško može opravdati.
  24.  M. Korkuti, 1970, T. II, 7; F. Prendi, 1982, 222, Abb. 11, 8.
  25.  M. Korkuti, 1970, T. II, 6.
  26.  H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, fig. 23.
  27.  K. Kilian, 1976, Abb. 2, 2; N. Đurić, 1984, sl. 4.
  28.  V. Trbuhović, 1960, 182, sl. 4.
  29.  H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, 55, fig. 23, n. 658.
  30.  H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, fig. 23, n. 664.
  31.  M. Garašanin, 1973, 302-303.

Maja Parović-Pešikan

Rani kontakti centralnog i zapadnog Balkana sa Egejom

Copyright © 2022. jpqz

Print Friendly, PDF & Email