Metalno oružje i oruđe
Ostalo naoružanje
O ličnom naoružanju egejskih ratnika postoje kako pisani podaci iz aktuelnih pisanih izvora, kao ideogrami linearnog B pisma1 ili opisi iz Homerove Ilijade, tako i veliki broj likovnih predstava na koštanim pločicama i gemama,2 metalnim i keramičkim vazama, kao i na votivnim dvojnim sekirama – labrisima.3 Na nekim od ovih predstava, kao na labrisu iz Vorosa u dolini Messara na Kritu,4 prikazuje se kompletno naoružanje egejskog ratnika, tzv. panoplija, koja se najčešće sastojala od šlema, štita i koplja za pešaka, dok je naoružanje velikodostojnika uključivalo još i kratki mač, oklop i knemide, a luk i strele sa tobolcem dopunjavali su opštu sliku. Takav opis kompletnog naoružanja nalazimo kod Homera (Il. XI, 17-19; 24-27; 29-39; 41-45), sa detaljnim nabrajanjem:
Nazuvke najpre oko goleni hitro navuče, Sjajne, što ih zakopčavahu kopče od srebra, Oko grudi oklop navuče … Deset od plavkastog nada na oklopu bejaše pruga, Dvanaest od zlata beše, od kalaja beše ih dvadeset; Po tri plavkasta zmaja sa svake su vila se strane Uvis prema vratu, a dugama podobni … Potom baci mač na ramena; posuti klinci Blistahu zlatni po njemu, a nožnice behu od srebra, A na nožnicama beše remenje zlatno. Tada on uzme umetan štit i lep i nasrtljiv, Odbranu ljudsku, a deset obruča oko štita Bijaše mednih, a dvadeset od kalaja beše na njemu Belih kvrga, a srednja od plavkastog bejaše nada. I mrkogleđa Gorga na štitu bila je onde S pogledom strašnim, a behu oko nje Dimos i Fobos. Srebren beše remen na štitu, na njemu se vila Plavkasta zmija … Šlemom sa dva branika, s konjorepna četiri lučca Pokrije glavu, i kita odozgo strašno se tresla. Još dva junačka koplja s medenim okovom oštra Uzme Agamemnon, a s njih do nebesa daleko Sjala se med…Nazuvke najpre oko goleni hitro navuče, Sjajne, što ih zakopčavahu kopče od srebra, Oko grudi oklop navuče … Deset od plavkastog nada na oklopu bejaše pruga, Dvanaest od zlata beše, od kalaja beše ih dvadeset; Po tri plavkasta zmaja sa svake su vila se strane Uvis prema vratu, a dugama podobni … Potom baci mač na ramena; posuti klinci Blistahu zlatni po njemu, a nožnice behu od srebra, A na nožnicama beše remenje zlatno. Tada on uzme umetan štit i lep i nasrtljiv, Odbranu ljudsku, a deset obruča oko štita Bijaše mednih, a dvadeset od kalaja beše na njemu Belih kvrga, a srednja od plavkastog bejaše nada. I mrkogleđa Gorga na štitu bila je onde S pogledom strašnim, a behu oko nje Dimos i Fobos. Srebren beše remen na štitu, na njemu se vila Plavkasta zmija … Šlemom sa dva branika, s konjorepna četiri lučca Pokrije glavu, i kita odozgo strašno se tresla. Još dva junačka koplja s medenim okovom oštra Uzme Agamemnon, a s njih do nebesa daleko Sjala se med…
(Prevod: M. Đurić)
Nalazi iz grobova uveliko potvrđuju ovaj opis, ali sem retkih izuzetaka, kao što je slučaj sa nalazom iz Dendre u Argolidi,5 u njima se mogu naći samo pojedini delovi oklopa, kao naramenice ili pločice i trake od bronze kojima su se pojačavali kožni oklopi. Kompletan oklop od bronze nađen u Dendri predstavlja zaista izuzetan slučaj. Ono što je izvanredno značajno jeste da se takav pancir potpuno podudara sa ideogramima linearnog B pisma nađenim u Knosu, a veoma slične ideograme nalazimo na tablicama iz Tirinta i Pila.6 Međutim, težina oklopa sastavljenog od nekoliko širokih metalnih traka, okačenih spreda i pozadi na primarni pancir koji je pokrivao grudi i leđa, ukazuje da se nije mogao koristiti u pešadiji, nego samo u bornim kolima. Da je to tako, svedoče podaci sa knoskih tablica, gde se na nekim od njih ponekad zajedno javljaju ideogrami za pancir, borna kola i za konja.7 Pancir iz Dendre datiran je u početak kasnoheladskog doba.
Međutim, to nije pancir koji je opisan kod Homera. Kasnije ilustracije, naročito već ranije pomenuta predstava na votivnom labrisu iz Vorosa, prikazuju oklop podeljen na nekoliko horizontalnih traka ispunjenih kosim linijama, što je slično predstavama šlemova opšivenih pločicama od veprovih zuba, veoma popularnih u mikensko doba, o kojima ćemo govoriti nešto kasnije. Ovde bih samo napomenula da su krajem kasnoheladskog doba bili u upotrebi pločasti panciri sastavljeni od sitnih metalnih pločica nalik na krljušt, čija se upotreba potvrđuje nalazima dosta brojnih krljušti u Mikeni i na Kipru, a postoje i predstave na egipatskim spomenicima iz doba Ramzesa II. Prema mišljenju J. Bouzeka,8 Agamemnonov pancir bi mogao biti od te vrste.
Panoplija iz Dendre prikazuje, osim pancira, još i šlem,9 jednu knemidu i jedan štitnik za ruku koji se posebno pričvršćivao za pancir. Zanimljivo je da je šlem pripadao tipu tzv. kompozitnih šlemova sastavljenih od veprovih zuba, upravo kao i Merionov šlem, opisan kod Homera (Il. X, 260-271):
Tada Odiseju luk Merion dade i tulac I mač dade mu još, a na glavu kacigu kožnu, Koju je remenje mnogo iznutra vezalo čvrsto. Spolja se beli, ovud i onud, blistali mnogi Zubi belozubog vepra – a mnogo ih beše u redu, Dobro se držahu na njoj, i pustina beše po sredi.
Šlem od veprovih zuba veoma je redak na Kritu, ali je zato popularan u kontinentalnoj Grčkoj naročito u mikensko doba, kada su postojale dve vrste ovakvih šlemova: prva, od uskih i iskrivljenih delova veprovih zuba, raspoređenih obično u tri horizontalna reda, pri čemu su vrhovi bili okrenuti čas na jednu, a čas na drugu stranu, odn. entha kai entha (ovud i onud) iz Homerovog opisa; druga, od nešto širih i skoro ravnih pravougaonih pločica, obično probušenih sa po dve rupice na oba kraja za razliku od prvih, gde su pločice obično sa jednom rupicom, kao na rekonstruisanom šlemu iz Spate (Atika),10 datiranom u XIII v. st.e. ili na koštanoj pločici sa Delosa, koja se datira u polovinu XIV-XIII v.11 Ovaj tip šlema, koji je ponikao u Beotiji, bio je u upotrebi još u srednjeheladsko doba, što se potvrđuje nalazima ovakvih pločica u naselju Eutresis,12 a bio je dobro poznat u to vreme u Tebi i Arkadiji. Pošto je postao standardni deo mikenskog naoružanja, šlem od veprovih zuba raširio se ne samo u južnoj Grčkoj (Mikena, Dendra), nego i na Kritu, gde je ipak veoma redak. Za izradu jednog takvog šlema bilo bi potrebno oko 50 pločica, koliko ih je bilo u grobu iz Spate, a njihova veličina nije prelazila 7-8 cm. Šlem iz Dendre, kao i onaj iz nekropole Kalkani u Mikeni svedoče da su se za izradu ovakvih šlemova ponekad koristile kako pločice od veprovih zuba, tako i pravougaone pločice u naizmeničnim redovima. Oblik ovih šlemova bio je, po pravilu, manje ili više kupastog oblika, iako ima primeraka sličnih kalotastom tipu. Kupasti oblik se često pojavljuje upravo kod šlemova prvog tipa, dok je kalotasti oblik uobičajen za šlemove sa pravougaonim pločicama.13 Gornji red se završavao dugmetom u obliku kalema, kao držač za perjanicu.
U vezi sa šlemovima od veprovih zuba neophodno je spomenuti dosta brojne pločice iz zbirke Narodnog muzeja u Vršcu (T. VI, 12), među kojima je zabeleženo 12 polumesečastih pločica od veprovih zuba, čija veličina se kretala između 9,5 i 14 cm.14 Njihov oblik i veličina ne razlikuju se mnogo od pločica iz Spate, a najčešće imaju po jednu rupicu za učvršćivanje, što se takođe podudara sa mikenskim šlemovima tog tipa. Osim toga, u istoj zbirci postoji i jedno koštano dugme u obliku kalema,15 koje je odozgo ukrašeno karakterističnim spiralnim ornamentom, tako čestim na egejskim ukrasnim pločicama (T. VI, 11). Mislimo da su te pločice najverovatnije predstavljale materijal pripremljen za izradu šlema mikenskog tipa, ali s obzirom da su pločice većim delom nedovršene, a poneke i raspukle, pre bi se reklo da je u pitanju proizvodni škart. Ovi nalazi mogu biti osnova za pretpostavku o postojanju domaće radionice za obradu kosti, u kojoj su se izrađivali još i delovi konjske opreme, razne alatke, pa i oružje (koštane strele).16 Majstori iz te radionice svakako su dobro poznavali mikensku vojnu opremu, kad su počeli izradu šlemova od veprovih zuba. Nalazi pravougaonih pločica sa po dve rupice na oba kraja, kao i pločica sa znatno više rupica, mogli bi ukazivati na drugu primenu, a ne samo ukrasnu.
Napomene
- W.D. Niemeier, 1982, 72-78.
- P. Demargne, 1964, fig. 311; H.B. Haussoulier, 1878, 217-218, 224-225, T. XVIII, 2; A. Xenaki-Sakellariou, 1953, fig. 6, sa kataloškim popisom nalaza.
- C. Verlenden, 1985, 135-136, fig. 1; H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, fig. 25, n. 717.
- C. Verlenden, 1985, fig. 1, A-B.
- J. Bouzek, 1985, 108, pl. VI-VII.
- W.D. Niemeier, 1982, 73, Abb. 17.
- W.D. Niemeier, 1982, 76, Abb. 18 (Sc 230).
- J. Bouzek, 1985, 107.
- J. Bouzek, 1985, pl. VI, 2.
- Das Mykenische Hellas, 237, n. 239.
- A. Xenaki-Sakellariou, 1953, 48-49; P. Demargne, 1964, 218, fig. 311.
- H. Goldman, 1931, 220, fig. 290. Neke od predstava na votivnim sekirama iz Knososa i Vorosa na Kritu identifikovane su kao šlemovi od zuba divljeg vepra, a datirane su u kraj srednjeminojskog il rani kasnominojski period (MM III-LM II): H.G. Buchholz – V. Karageorghis, 1973, fig. 25, n. 717.
- A. Xenaki-Sakellariou, 1953, fig. 3 a-b.
- J. Uzelac, 1975, 135, T. XII, n. 121-125
- J. Uzelac, 1975, T. XII, n. 112.
- J. Uzelac, 1975, T. X, n. 89-90.
Maja Parović Pešikan
Rani kontakti centralnog i zapadnog Balkana sa Egejom
Copyright © 2022. jpqz
