Prva pojava slikane keramike u naseljima Peloponeza vezana je za prelazni period ka srednjoheladskom dobu, ali njeno širenje u severnije predele jadranskog područja pada u nešto kasnije doba. Ipak se zapaža sporadično prisustvo slikanja crnom bojom na pojedinim keramičkim fragmentima u nekim tumulima ranog bronzanog doba na južnom primorju, kao npr. jedan slikani fragment iz Male Grude i par fragmenata iz tumula u okolini Narone, blizu ušća Neretve.¹ Na fragmentu iz Male Grude vide se tragovi trakastog ornamenta izrađenog crnom bojom, kako spolja, tako i iznutra, što sugerira otvoreni tip posude (zdela?). Spolja je predstavljen uglasti motiv tipa ševrona, dok je iznutra lučna linija. S druge strane, na primercima iz Narone veoma slabo očuvani tragovi boje imali su izgled nepravilnih vertikalnih poteza različite debljine i dužine. Iako deluju donekle neubedljivo, ovi tragovi slikane dekoracije nalaze svoje paralele u naselju Malić.²

Prva pojava sporadičnog mikenskog keramičkog importa pada u ranomikensko doba (LH I-II) i podudara se sa pojačanim mikenskim uticajem i postepenim naseljavanjem mikenskih doseljenika u južnom delu Epira (Akarnaniji i Etoliji), gde je u to vreme već evidentirana lokalna proizvodnja mikenske keramike u naseljima Termon i Agia Ilias.³ Na prostoru severnog Epira i južne Albanije u to vreme poznat je samo jedan primer mikenskog keramičkog importa – poznata »Vapheio« vaza iz tumula Pažok (T. III, 5).⁴

Na području zapadnog i centralnog Balkana najstariji nalazi mikenske importovane keramike pojavljuju se tek u nešto kasnijem periodu (LH III A-B), koji se podudara sa najvećim širenjem mikenske trgovine u čitavom egejskom svetu, kad istovremeno dolazi do širenja mikenskog importa u Italiji, gde se pojavljuju nalazi »Vapheio« vaza na Liparskim ostrvima i Siciliji.⁵

Jedini stratigrafski fiksiran nalaz mikenske keramike kod nas čine dva fragmenta posude iz Hateljske pećine (T. III, 3),⁶ od kojih je jedan pripadao obodu, nepotpuno sačuvanom, sa delom zaobljenog trbuha i ostatkom trakaste drške, dok je drugi od donjeg dela posude, sasvim pri dnu. Od slikane dekoracije vidljiva je samo široka traka crvene boje, koja obuhvata čitav gornji deo vaze i dršku, kao i donji deo vaze (na fragmentu 2), gde boja firnisa prelazi u mrku. Glina je svetla, crvenkastožuta, dobro prečišćena, sa retkim sitnim zrnima liskuna i crnih primesa. Na unutrašnjoj strani oba fragmenta su vidljivi tragovi rotacije, što sugerira zatvoreni oblik posude. Ovi fragmenti su konstatovani u pećinskom naselju, u sloju sa materijalom srednjeg bronzanog doba (Br. B2-C, po Rajnekeu).

Istom hronološkom razdoblju pripadaju dva fragmenta trbuha slikanog krčaga iz Debelog Brda (T. III, 1), čije je objavljivanje 1975. godine izazvalo nemalo iznenađenje i nevericu mnogih kolega.⁷ Ipak nema nikakve sumnje da ta dva fragmenta trbuha ukrašena trakastom dekoracijom, raspoređenom u dve grupe paralelnih horizontalnih linija sjajnog crvenog firnisa, pripadaju mikenskoj keramici. Određeni tehnički detalji upućivali su autore na zaključak da je u pitanju predmet verovatno atičkog porekla, s obzirom da nalazi najbližu analogiju u jednom uskogrlom ćupu – ojnohoji iz starih iskopavanja u Atici na nekropoli Vourvatsi.⁸ Raspored i broj horizontalnih linija na trbuhu oba suda je identičan, samo na ramenu ojnohoja iz Vourvatsi ima ornament od četiri grupe talasastih vertikalnih linija, dok ornamentika na ramenu sarajevske vaze nije sačuvana. S obzirom na činjenicu da je vaza iz nekropole Vourvatsi dobro datirana u LH III A/2, kako na osnovu oblika, tako i dekoracije,⁹ i fragmenti iz Debelog Brda mogu se staviti u isto vreme.

Nešto kasnijem periodu (LH III B) pripada veća grupa fragmenata iz Makedonije, slučajno nađenih, koji se sad nalaze u arheološkoj zbirci Univerziteta u Skoplju.¹⁰ Veći deo njih ima istu trakastu dekoraciju, ali su fragmenti isuviše sitni da bi se moglo nešto konkretnije reći o obliku posuda. Samo tri među njima daju veću mogućnost za identifikaciju. Jedan fragment (T. III, 2a) pripada dubokoj šolji sa očuvanim korenom drške, sa ostacima ornamentike koja dozvoljava da se ona opredeli u grupu A, datiranu u LH III B/2. To se potvrđuje prisustvom višestrukih paralelnih horizontalnih linija ispod drške, kao i ostatkom ornamenta u vidu uskog polja ispunjenog vertikalnom cik-cak trakom u samom desnom uglu.¹¹ Treba reći da je fragment veoma dobrih tehničkih karakteristika, lepe izrade, od fine svetle žućkaste gline prekrivene spolja svetložutim premazom, dok je slikani ornament izrađen tamnomrkim sjajnim firnisom, kao i razblaženim firnisom zlatnožute boje.

Sledeći fragment (T. III, 2b) takođe pripada tipu duboke šolje, ali sudeći prema ostatku ornamenta koji se sastoji od geometrijske figure, romba ili kvadrata, na slobodnom fonu između drški, kao i po nešto široj horizontalnoj traci firnisa ispod oboda, ona bi se mogla uvrstiti u grupu »šolja sa rozetom«, datiranih u isto vreme kao šolje grupe A.¹² I ovaj fragment je veoma fine fakture, crvenkaste boje gline, sa svetložutom angobom spolja i iznutra, a firnis je tamnomrke boje.

Treći fragment je od oboda plitke šolje širokog blago razgrnutog oboda, sa očuvanim delom horizontalne trakaste drške, koja se može rekonstruisati kao tip Fur. 310 (T. III, 2c).¹³ Šolja je izrađena od svetložute gline fine fakture, ali bez premaza i neornamentisana. Prema analogijama iz Mikene ovaj oblik bi mogao pripadati nešto starijem periodu (LH III B/1).¹⁴ Jedan fragment  široke baze visoke noge nekog pehara ili šolje na nozi (T. III, 2d), izrađen od nešto tamnije žutomrke gline i prekriven svetložutom angobom, mogao je pripadati nekoj sličnoj vazi kao i malopre pomenuta široka šolja.

U vezi sa ovim novijim nalazima slikane mikenske keramike, osvrnućemo se na poznati nalaz iz Vinče (T. III, 4) koji je prof. M. Vasić svojevremeno opredelio kao fragment importovane jonske vaze VII/VI v. st. e.¹⁵ Očuvani fragment pripada gornjem delu trbuha i ramena otvorene vaze, verovatno skifosa ili veće šolje, ukrašen spolja i iznutra horizontalnim trakama firnisa sa uskom zonom na kojoj se vidi motiv debele cik-cak linije. Motiv talasaste linije u dekorativnom polju ispod oboda ili u zoni između drški dobro je poznat u kasnomikenskoj keramici, u grupi žute minijske keramike. Takav je i pehar iz naselja Eutresis iz sloja kasnog MH doba,¹⁶ ali je isto tako dobro poznat i u kasnoheladskoj slikanoj keramici iz Tirinta, u grupi skifosa B tipa,¹⁷ datiranih u LH III C doba. S obzirom da je unutrašnja strana fragmenta takođe ukrašena trakastom dekoracijom, smatramo da bi ovaj fragment mogao pripadati kasnoheladskom dobu. Ovakvo datiranje podudara se i sa novijim nalazima mikenske importovane keramike.

Kao najkasnijeg predstavnika mikenskog importa pomenućemo ovde poznati kiliks iz tumula Visoi (T. III, 6),¹⁸ verovatno iz submikenskog perioda. Svojim oblikom on bez sumnje sledi tradicije mikenske keramike (tip Fur. 284) i nalazi mnoge analogije među kasnomikenskim vazama ovog tipa (LH III C), naročito iz grupe tzv. »Granary Class«. Njegova ornamentika, u vidu dosta haotičnih vertikalnih talasastih linija u zoni između drški, kao i širokih horizontalnih traka u donjem delu trbuha vaze, potvrđuju mišljenje K. Kiliana¹⁹ da ova vaza još ne spada u protogeometrijski krug, nego je još uvek deo kasnomikenske tradicije. Upravo identičnu ornamentiku kao na vazi iz Visoja nalazimo na submikenskom lekitu iz groba 48 nekropole Kerameikos,²⁰ gde srećemo ne samo motiv sa haotičnim vertikalnim talasima na ramenu, nego i široke i tanke trake u najširem delu trbuha ove vaze. Tehničke karakteristike bitoljskog skifosa takođe su slične mikenskim: fina tamnožuta glina, firnis mrke boje slabog sjaja.

Završavajući raspravu o keramičkom importu mikenskog doba, posebno o slikanoj keramici, treba istaći da se, bez obzira na relativnu malobrojnost dosadašnjih nalaza, koji su pre svega rezultat nedovoljne ispitanosti terena, može govoriti o neprekidnom interesovanju mikenskih trgovaca za održavanje veza sa unutrašnjim oblastima Balkana. To se potvrđuje sa svakim novim nalazom, bilo iz novijih iskopavanja, kao na primer fragmenti iz Hateljske pećine, bilo kao rezultat dubljih pretraživanja starih zbirki u muzejima²¹ i novijih saznanja, kakav je slučaj sa fragmentima iz Debelog Brda.