Ukrasni predmeti i nakit

U ranim etapama razvoja metalurgije ukrasni predmeti i nakit predstavljaju značajan, a često i jedini metalni nalaz u grobovima kasnog eneolita i početka rane bronze. Sa širenjem upotrebe metalnog oružja i alatki postepeno se smanjuje udeo nakita u opštem broju metalnih predmeta. Zato je razumljivo da među ukrasnim predmetima i nakitom preovlađuju nalazi iz najstarijeg perioda ranog bronzanog doba, u vreme kad se još osećaju jake eneolitske tradicije.

Naušnice ili karike za kosu

Među najstarije nalaze ovog doba kod nas spada zlatni nakit iz tumula Mala Gruda (T. VII, 2), u vidu prstenastih ukrasa za kosu ili privezaka za dijademu, kojih je ukupno nađeno pet komada na čeonom delu lobanje, kao i u predelu oko glave, što bi svedočilo o njihovoj pravoj nameni (T. VII, 2). Prema svom obliku ovaj nakit ima nesumnjive analogije u Troji IIg, Antiohiji i drugim nalazištima, pri čemu je jedan veoma sličan par naušnica (T. VII, 4) konstatovan tako reći u neposrednom susedstvu Male Grude – na ostrvu Leukada u blizini severozapadne obale Grčke.1 Naušnice iz Leukade nisu imale proširene završetke na kraju, ali je njihov oblik u celini potpuno identičan. Takva proširenja nemaju ni primerci iz Troje. Možda su u pitanju oštećenja, naročito kod bakarnih ili srebrnih primeraka, što bi mogao biti slučaj sa bakarnim primerkom iz Antiohije.2 Ta proširenja, po našem mišljenju, ukazuju na drugačiju namenu ovog nakita, s obzirom da zbog proširenog završetka nije mogao da se koristi kao naušnica. To se potvrđuje i činjenicom da je u trenutku otkopavanja ovaj nakit bio konstatovan na temenom delu glave pokojnika, pri čemu su tri primerka ostavila trag na lobanji, dok su ostali nađeni u zemlji u predelu glave. Na taj način, nema sumnje da je u pitanju jedna varijanta istog nakita, ali namenjena za ukrašavanje uvojaka kose ili da bude našivena na traku kao dijadema.3 Pri pažljivom gledanju može se zapaziti da pečurkasta proširenja kao da su bila naknadno zalemljena, ponekad dosta nespretno i isuviše uočljivo, ostavljajući utisak nešto grublje izrade.

U svakom slučaju, slična karakteristična dugmetasta proširenja mogu se naći na drugim vrstama nakita (igle,4 narukvice). Posebno je interesantno da su dve narukvice sa istovetnim proširenim koničnim završecima konstatovane u neposrednoj blizini Male Grude: jedna zlatna, nađena u slučajno otkopanom tumulu Glibavac kod Nikšića, još neobjavljena, a nalazi se u lokalnom Zavičajnom muzeju, i druga, srebrna (T. VII, 3), iz istog groba R-15b u kome su nađene malopre pomenute naušnice.5 Obe narukvice su od spiralno namotane žice sa proširenim krajevima u vidu koničnih završetaka.

Zlatni nakit iz Male Grude može se sa sigurnošću datirati u poslednju četvrtinu III milenija, kako se datiraju i grobovi iz nekropole R iz Leukade i nalazi iz ostave IIg u Troji, dok je za bakarnu naušnicu iz Antiohije utvrđeno da spada u vreme oko 2000. g. st. e.6 Treba reći da i nakit iz tumula Bare kod Kragujevca, od koga su se sačuvale pločice različitih oblika (okrugle, kopljaste, romboidne) i delovi lančića na kojima su visile, što je omogućilo njihovu idealnu rekonstrukciju (T. VII, 1-1a), takođe spada u isti hronološki period, jer ima analogija u okviru ostave sa znamenitim “Prijamovim blagom” (Troja II). Ovi nalazi u potpunosti se uklapaju u Braniganovu zapadnogrčku grupu metalnih proizvoda u kojoj se oseća jako prisustvo tri značajne komponente – kritske, trojanske (maloazijske) i kikladske,7 a mogu poslužiti i kao potvrda njegove pretpostavke o ranom prodoru egejskih trgovaca na Jadran, sa osnovnom bazom na ostrvu Leukadi.

Veoma je važno spomenuti da su u nedavnim iskopavanjima obližnjeg tumula Velja Gruda takođe bile konstatovane zlatne karike slične onima iz Male Grude, s tom razlikom što su se one u Veljoj Grudi nalazile iza potiljačnog dela lobanje,8 a ne kao u Maloj Grudi na čelu. Karike iz Velje Grude uključuju oba poznata tipa, od kojih je jedan identičan sa karikama iz Male Grude, a drugi sa onima iz groba R-16 nekropole Steno na Leukadi. Karike tipa Mala Gruda predstavljaju, kako nam se čini, nešto razvijeniji oblik u poređenju sa tipom Leukada. Zbog ove tipološke razlike, kao i nešto većih dimenzija privezaka iz Male Grude u odnosu na one istog tipa iz Velje Grude, možda bi se mogla pretpostaviti neka hronološka razlika među njima.

U vezi sa ovim nalazima treba istaći da su zlatne naušnice identične sa onima iz Leukade konstatovane u grobovima pod humkama na području Podunavlja, u nekropoli ranog bronzanog doba Trnava kod Vraca,9 odn. ispod jednog tumula nekropole Ampoica u Transilvaniji.10 Isto tako, zlatne naušnice veoma sličnog oblika pronađene su i u nekropoli Mokrin.11 Čini nam se veoma značajnom ova koncentracija zlatnih nalaza egejskog tipa na relativno malom prostoru, i to u najneposrednijoj vezi sa rudonosnim oblastima Transilvanije.

Pored toga, u grobu iz nekropole Trnava konstatovan je još jedan ukras za kosu tipa Lockenring,12 dok je isti takav nakit slučajno nađen na lokalitetu Mihailovo, takođe kod Vraca.13 Treba istaći da veoma bliske analogije ovoj vrsti ukrasa za kosu možemo naći na istočnom Sredozemlju (Troja II-III).14 Među nalazima na istočnojadranskoj obali srodni, iako ne identični nalazi postoje u sahranjivanjima precetinske faze ranog bronzanog doba. Pri tome mislim na dve karike za kosu tipa Noppenring od bronzane žice, od kojih jedna, iz tumula Milovića gumno u Boki Kotorskoj,15 ima više analogija u nekropoli ranog bronzanog doba iz Mokrina. Druga bronzana karika potiče iz tumula III na lokalitetu Velike Gomile kod Čitluka.16 Ova poslednja karičica odlikuje se time što je jedan njen kraj posuvraćen, tako da se dobija udvojen navoj. Takav nakit je, inače, veoma redak među grobnim nalazima ranog bronzanog doba na istočnom Jadranu.

Značajno je da grobovi pod humkama i u Podunavlju i u Transilvaniji predstavljaju najstarije grobove sa ovim načinom sahranjivanja, a da su u nekropoli Ampoica, osim toga, konstatovane i određene crte pogrebnog rituala srodne sa onima iz tumula Mala Gruda, kao što je upotreba kamenih cista i kamenih nasipa iznad groba. Ova nekropola pripada najstarijoj fazi ranog bronzanog doba Transilvanije posle nestanka kulture Kocofeni, koja predstavlja njen eneolitski substrat.

Ostave zlatnog nakita

Iz istog doba poznato je nekoliko ostava na području zapadnog Balkana. One najverovatnije predstavljaju skupine zlatnih ukrasnih predmeta iz razorenih bogatih sahranjivanja, kao što je to slučaj sa ostavom iz Privlake kod Nina,17 ili onom nađenom na Gripama u Splitu.18 Još jedna ostava sličnog karaktera potiče iz sremskog sela Popinci,19 kupljena 1905. g.  za Arheološki muzej u Zagrebu.

Sadržaj ovih ostava veoma je sličan, s obzirom da pretpostavlja lični ženski nakit. Nažalost, nalaz iz Splita/Gripe, a možda i onaj iz Popinaca, nije u potpunosti sačuvan, ali zato nalaz iz Privlake može u velikoj meri dopuniti predstavu o karakteru ovog nakita. Nalaz iz Privlake se sastojao od ukupno 33 predmeta. Među njima se pre svega ističe ogrlica od dvadesetak zlatnih perli bikoničnog oblika, izrađenih livenjem i probušenih po dužini (T. IX, 1 gore);20 zatim dva livena konična dugmeta sa horizontalno probušenim otvorom (T. IX, 1 gore, u centru);21 kao i devet pločica, tri polumesečastog oblika, dok su ostale ravnih ivica, od iskucanog zlatnog lima (T. IX, 4), sa malim rupicama duž ivica za ušivanje na podlogu (dužine od 5 do 10 cm).22 Tu su još i dva koluta od šipke pravougaonog preseka (T. IX, 1 dole), čija namena nije jasna, sve je zgnječeno.23 Ovaj nalaz je veoma sličan ostavi iz Poliohni na o. Lemnosu, kako ističe Z. Vinski, a pojedini njegovi nalazi imaju analogije širom Egeje, ali i na Balkanskom poluostrvu i u Podunavlju.

Masivno livene perle različitog oblika, među njima i bikonične, dobro su poznate iz ostave II g u Troji, koje su i najstarije poznate u egejskom basenu, a takođe i u Mohlosu i na Leukadi, koje su nešto kasnije (EBA II ili III).24 Za razliku od njih, perle istog oblika, ali izrađene od zlatnog lima, nalaze se u ranodinastičkim grobovima iz Ura,25 kao i u grobovima iz Ras Šamre, a takođe se sreću u sloju Troja II (EBA II),26 iako u manjem broju. Ogrlica od perli identičnog oblika i tehnike izrade otkrivena je u grobovima iz znamenite eneolitske nekropole iz Varne (grob 43).27 Iako su nalazi iz Bugarske hronološki znatno stariji od naših, oni svedoče o veoma staroj tradiciji izrade ovakvih perli, koja se skoro neprekidno nastavlja do klasičnog i helenističkog doba.

Perle iz ostave iz Gripa (50 komada) sitne su i ovalnog oblika, osim jedne veće bikonične,28 koja i po obliku i po izradi sasvim odgovara perlama iz Privlake.

Za kolutove od zlatnih šipki pravougaonog preseka Z. Vinski smatra da bi mogli biti polufabrikati za izradu spiralno savijenih narukvica, kakve su nađene u ostavi na Gripama/Split, a poznate su takođe iz grobova na Leukadi R-4 i R-15b,29 kao i u Troji II, izrađene od zlatne žice okruglog preseka.30 Jedna takva narukvica iz tumula u Glibavcu kod Nikšića nalazi se u muzeju u Nikšiću.

Što se tiče zlatnih limenih pločica iz nalaza u Privlaci, one odgovaraju obliku dijadema tipa I i Ia po K. Braniganu,31 koje potiču iz grobova u Mohlosu na Kritu (EM II-III), a na njima se takođe mogu naći iskucani ornamenti duž ivica i po dve sitne rupice za ušivanje na krajevima.

Nalaz iz Popinaca (T. IX, 3) ima tri sačuvana odlomka uske trake od dijademe, koja nije bila ornamentisana, već je samo imala dve rupice na krajevima.32 Širina trake nije bila veća od 1,7 cm, a sačuvana dužina iznosi 37 cm. Ovaj tip dijademe ima isto tako paralelu u Troji,33 ukrašenu veoma jednostavnim ornamentom od grupisanih vertikalnih zareza. Osim dijademe, u ovom nalazu su bile još i zlatne perle, nešto grubljeg oblika u poređenju sa onima iz Privlake, ali u istoj tehnici livenja i sa širom rupicom za nizanje.34 Z. Vinski ih upoređuje sa perlama iz nalaza Tisza-Solos iz Mađarske, a dijademu sa nakitom sličnog oblika, ali od bronze, iz grobnog nalaza eneolitskog doba u Vukovaru,35 smatrajući tako ovaj nalaz istovremenim sa ostavama iz Privlake i sa Gripa.36

Smatramo da bi u vezi s tim bilo umesno podsetiti se na bronzanu dijademu od iskucanog lima koja potiče iz groba 73 nekropole ranog bronzanog doba u Mokrinu.37 Velika dijadema zaobljenih strana, znatno proširena u srednjem delu, sa po dve rupice na krajevima, ukrašena je iskucavanim geometrijskim ornamentom: duž ivica je dupla tačkasta linija, a između toga je motiv cik-cak linije, dok je na oba kraja, ispod rupica, ornament sastavljen od kombinacije visećeg romba i trougla. Ova dijadema i oblikom i ornamentom srodna je sa nekim manjim primercima iz Mohlosa na Kritu, iako nije identična.38 Velika nepodudarnost veličine mokrinske dijademe u odnosu na egejske primerke možda svedoči o lokalnoj imitaciji prema nekom poznatom egejskom uzorku.

Na kraju ćemo se zaustaviti na izvanrednom zlatnom nalazu iz tumula Bare kod Kragujevca (T. VII, 1-1a),39 gde su bili nađeni pojedini privesci i različiti elementi za spajanje, kao pravougaone pločice (»razdeljivači«) i tordirane cevčice,40 od kojih je rekonstruisan veoma atraktivan nakit kompozitnog karaktera, koji ima svoje najbliže paralele u trojanskoj ostavi nakita iz perioda II g (»Prijamovo blago«).

Pojedinačni nalazi

Od pojedinačnih nalaza koji bi se mogli svrstati u istu grupu ukrasa kao i zlatni nalaz iz Privlake kod Nina spomenućemo veću ogrlicu od zlatnih perli bikoničnog oblika iz Vinče, u zbirci Narodnog muzeja u Beogradu (T. VIII, 17),41 kao i čitav snop zlatne žice iz Garice na ostrvu Krku (T. IX, 2).42 Ogrlica iz Vinče sastoji se od sedamdesetak perli, koje su potpuno identične sa dve iste niske iz nekropole Steno na Leukadi (T. VIII, 14-15).43 Ta vrsta perli, međutim, koristi se i u kasnije doba, što potvrđuju nalazi iz nekropole Sesklo, gde se bikonične perle ovog oblika kombiniraju sa dugim metalnim cevčicama.44 U našoj zemlji slične zlatne perle pojavljuju se u ogrlici iz Velike Vrbice kod Kladova (T. VIII, 16),45 koju M. Garašanin datira u kasniji period srednjeg bronzanog doba (Br. D po Rajnekeu),46 povezujući ga sa kulturom Dubovac – Žuto Brdo. Pored preko hiljadu sitnih perli različitog oblika, ovde imamo još i nekoliko lunulastih privezaka, jedan par prstenja tipa Noppenring ukrašen urezanim ornamentom, a drugi par neornamentisan, uz tri diskoidne pločice, takođe od zlata, sa iskucanim tačkastim ornamentima.

Zlatna žica približno kružnog preseka iz Garice, sad u zbirci Arheološkog muzeja u Zagrebu, pronađena je u velikom kamenom tumulu sa više uništenih raznovremenih grobova, a uz jedan tipičan trijangularni bodež ranog bronzanog doba. Kako izgleda, ona je prvobitno bila u jednom komadu, dužine 1,65 m. Iako njena namena nije sasvim jasna, ona bi se mogla možda uporediti sa dugom uskom trakom iz nalaza u Gripama, čija dužina od oko 80-90 cm približno odgovara. Ovakva traka bi se mogla zamisliti kao ukras u kosi, pre nego dijadema ili pojas, naročito s obzirom na primere iz ranocarskih grobova Ura, gde je slična zlatna traka, oblikovana u vidu mrežaste kapice, konstatovana na lobanji jedne dvorske dame, uz dijademu i krunu od zlatnih listića.47

Za pitanje porekla ovih ukrasa značajni su rezultati ispitivanja hemijskog sastava oko 1400 zlatnih nalaza ranog i srednjeg bronzanog doba iz Podunavlja putem spektralne analize, izvršenog od strane A. Hartmana,48 koje je pokazalo prisustvo jedne manje grupe predmeta, specifične po sastavu primesa (grupa B), a naročito po niskom procentu srebra i potpunom odsustvu kalaja. Ova grupa, karakteristična za raniji period eneolita i ranog bronzanog doba, prestaje da se javlja sa početkom domaće prerade prirodnog zlata u Transilvaniji (grupa A 3),49 koja dominira u srednjem bronzanom dobu. Uz to je rasprostranjenost zlatnih nalaza te vrste relativno ograničena i nije stigla dalje u Evropu. Sve to navodi na misao o importu zlata iz grupe B, najverovatnije iz istočnog Sredozemlja,50 a značajno je da su u pomenutu grupu importovanih zlatnih predmeta uključeni nalazi iz Privlake kod Nina, Popinaca, Garice na Krku, kao i zlatni idol iz Progara (T. IX, 5). U istu grupu zlatnih predmeta spada i nekoliko nalaza iz mokrinske nekropole, dva prstena i jedna spiralna narukvica, koje bi prema tome takođe mogle da se smatraju importom.51

NAKIT SA SPIRALNIM MOTIVIMA

Napomene

  1. Branigan, 1974, pl. 23, n. 2726-2727; n. 2741, 2749, 2751 – svi pripadaju tipu I-Ia (u grupu naušnica), ali bez pečurkastih proširenja na krajevima.
  2.  R.J. Bradwood – L.S. Bradwood, 1960, 470-471, fig. 371, 2, pl. 52, 14.
  3.  Napominjemo da su u grobu iz Male Grude pored privezaka bila pronađena dva komadića bakrenog lima koji bi možda mogli pripadati upravo takvoj dijademi: M. Parović-Pešikan, 1976, 80; M. Parović-Pešikan – V. Trbuhović, 1971, T. V.
  4.  Za igle sa sličnom proširenom glavom v. K. Branigan, 1974, pl. 18, n. 1612 (iz Termi) i n. 1636 i 1641 (Troja II).
  5.  Za srebrnu narukvicu iz Leukade up. K. Branigan, 1974, pl. 33, n. 2574. Up. takođe N. Aberg, 1933, Abb. 288, sa istim koničnim završecima na krajevima (Troja).
  6.  R.J. Bradwood – L.S. Bradwood, 1960, 470, 520-523.
  7. K. Branigan, 1974, 124-125.
  8. N. Primas, 1992, 52, Abb. 5, 1.
  9.  G.I. Georgiev, 1982, 192-193, Abb. 2, 2.
  10. H. Ciugudean, 1991, 79 i 94, Abb. 20, 4-5.
  11.  M. Girić, 1971, 100, T. XXXVII (grob 123), gde su obeležene kao varijanta b zlatnih ukrasa tipa Lockenring.
  12.  G.I. Georgiev, 1982, Abb. 2, 2 (gore levo i desno).
  13.  G.I. Georgiev, 1982, Abb. 2, 2 (dole desno).
  14.  K. Branigan, 1974, 47, pl. 41, n. 2967-2968.
  15.  M. Parović-Pešikan, 1977-1978, 23, sl. 4, 4.
  16.  I. Marović, 1984, 48, sl. 19, 8.
  17. Z. Vinski, 1959, 209-213, sl. 1.
  18.  I. Marović, 1953, 125-127, sl. 4; T. III, 6.
  19. Z. Vinski, 1959, 213-214, T. III, sl. 17, a-c i sl. 18.
  20. Z. Vinski, 1959, sl. 1, 1.
  21. Z. Vinski, 1959, sl. 1, 2-3.
  22. Z. Vinski, 1959, sl. 1, 6-8.
  23. Z. Vinski, 1959, sl. 1, 4-5.
  24.  K. Branigan, 1974, 40, pl. 24, n. 3100 i 3103 (tip VII).
  25.  Lj. Babović – M. Vukmanović, 1980, 83, n. 73.
  26.  Lj. Babović – M. Vukmanović, 1980, 39, n. 3024 (tip I).
  27.  Le premier or, 1989, 140-142, n. 301; 145, n. 310.
  28.  I. Marović, 1953, 125-127, sl. 4, c.
  29.  K. Branigan, 1974, 44, pl. 33, n. 2574; N.G.L. Hammond, 1974, 134, spominje jednu spiralnu narukvicu iz tumula Vajze u Albaniji.
  30.  N. Aberg, 1932, Abb. 288; K. Branigan, 1974, 44, pl. 33, n. 2580-2582.
  31.  K. Branigan, 1974, pl. 20, n. 2145, 2158, 2163.
  32.  Z. Vinski, 1959, T. III, 17 a, b, c.
  33.  N. Aberg, 1932, 126, Abb. 227.
  34.  Z. Vinski, 1959, T. III, 18.
  35.  J. Brunšmid, 1902¸60 i d., fig. 19-20.
  36.  Z. Vinski, 1959, 214.
  37.  M. Girić, 1971, 218.
  38.  K. Branigan, 1974, 37, pl. 20, n. 2164 i 2168. Na kritskoj dijademi n. 2164 vidi se ornament dvojne cik-cak linije, koja daje uzorak niza rombova sa trouglovima između njih, dok se na primerku n. 2168 vidi motiv visećih rombova ispod rupica na krajevima.
  39.  D. Srejović, 1976, sl. 2; M. Parović-Pešikan, 1985, 29, sl. 19-19a.
  40.  K. Branigan, 1974, 47, pl. 35, n. 2984 i 2991; za pojedine elemente i priveske up. K. Branigan, 1974, 38, pl. 19, n. 2320 (privesci sa lančićem, tip VII); n. 2438 i 2459 (ukrasni diskovi).
  41. D. Garašanin, 1954, 70, T. XLVI, 2-3, inv. 4736 i 4737; mesto nalaza je nepoznato.
  42.  Z. Vinski, 1959, 227, sl. 19.
  43.  H. Müller-Karpe, 1974, Taf. 410, 1, 5.
  44.  H. Müller-Karpe, 1974, Taf. 412-C, n. 9-10.
  45.  U pitanju je slučajni nalaz još iz sredine prošlog veka, sad u Narodnom muzeju u Beogradu. Up.: M. Garašanin, 1974, 343, T. 3 i 64; M. Vasić, 1907, 280; M. Vasić, 1910, 9.
  46.  M. Garašanin, 1974, 343.
  47.  Lj. Babović – M. Vukmanović, 1980, 80, kat. br. 70.
  48.  A. Hartmann, 1968, 23-24; M. Girić, 1978, 56-57.
  49.  A. Hartmann, 1972, 109.
  50.  A. Hartmann, 1968, 24; M. Girić, 1978, 56.
  51.  A. Hartmann, 1972, 107-109.

Maja Parović Pešikan

Rani kontakti centralnog i zapadnog Balkana sa Egejom

Copyright © 2022. jpqz

Print Friendly, PDF & Email