{"id":2605,"date":"2022-05-19T21:40:08","date_gmt":"2022-05-19T21:40:08","guid":{"rendered":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/?page_id=2605"},"modified":"2022-07-24T21:48:56","modified_gmt":"2022-07-24T21:48:56","slug":"mikenski-rapiri","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/","title":{"rendered":"Mikenski rapiri"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"sekira\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Metalno oru\u017eje i oru\u0111e<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Ma\u010devi<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Mikenski rapiri u zapadnom i centralnom podru\u010dju Balkana <\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Me\u0111u najpoznatije primerke mikenskog importa u unutra\u0161njosti Balkanskog poluostrva spada bronzani rapir slu\u010dajno na\u0111en u blizini Tetova pre II svetskog rata (T. IV, 9<\/a>).1<\/sup> Ovaj izuzetno dugi ma\u010d (oko 1 m du\u017eine) svrstan je u grupu ma\u010deva C\/1, prema klasifikaciji N.K. Sandars.2<\/sup> Iako je o\u0161trica ma\u010da u donjem delu slabije o\u010duvana, gore prema dr\u0161ci stanje ma\u010da je mnogo bolje, tako da se dobro vide svi zna\u010dajni elementi bitni za tipolosku analizu. Na dr\u0161ci, koja je oivi\u010dena uskim zavrnutim rubom za prihvatanje oplate, nalazi se \u0161est otvora za krupne zakivke, dok u gornjem delu se\u010diva ima jo\u0161 dva para sli\u010dnih, ali manjih otvora, postavljenih sa obe strane centralnog rebra. Ovi otvori na se\u010divu zbli\u017eavaju tetovski\u00a0 rapir sa grupom mikenskih rapira iz Epira (Dodona, nekropola Peramatos kod Janjine).<\/p>

Najbli\u017eu analogiju ma\u010du iz Tetova predstavljaju ma\u010devi iz nekropole Peramatos, a posebno onaj kra\u0107i i savijeni primerak (o\u010duvane du\u017eine od 58 cm).3<\/sup> Na vrhu dr\u0161ke tetovskog ma\u010da zapa\u017ea se samo jedva primetno ispup\u010denje, dok su na ma\u010du iz Peramatosa umesto jezi\u010dka vidljiva dva plitka bo\u010dna zareza na gornjoj ivici plo\u010daste dr\u0161ke, kao derivat nekada\u0161njeg ispusta,4<\/sup> koji je slu\u017eio za u\u010dvr\u0161\u0107ivanje ukrasne kapice (jabuke) na dr\u0161ci ma\u010da, oblo\u017eene ornamentisanim zlatnim listi\u0107ima ili u obliku kuglica od zlata, \u0107ilibara, gorskog kristala i drugih sli\u010dnih egzoti\u010dnih materijala, nalik na prekrasne paradne primerke iz kraljevskih grobnica u nekropoli Zapher Papoura na Kritu (grob 44) ili iz mikenske grobnice 81.5<\/sup><\/p>

Lepa izrada tetovskog rapira i krupni zakivci na gornjem delu se\u010diva i dr\u0161ci ukazuju na veliku sli\u010dnost sa rapirom iz groba 44 u Zapher Papoura, \u0161to bi moglo govoriti pre o mogu\u0107nosti njegovog importa iz Egeje nego u korist epirskog porekla, iako se tipolo\u0161ki grupa epirskih ma\u010deva neposredno povezuje sa grupom rapira iz Argolide.6<\/sup><\/p>

Drugi nalaz mikenskog rapira poti\u010de iz groba u Iglarevu (T. IV, A-1, A-1b<\/a>), a na\u0111en je prilikom trasiranja puta Pri\u0161tina-Pe\u0107. Ma\u010d je otkupljen za Muzej Kosova i Metohije u Pri\u0161tini 1973. g.7<\/sup> Prili\u010dno o\u0161te\u0107en bronzani ma\u010d bio je prera\u0111ivan jo\u0161 u anti\u010dko doba, kojom prilikom je gornji deo se\u010diva bio skra\u0107en i naknadno, livenjem, dodata nova dr\u0161ka. Zbog toga se nije sa\u010duvao gornji kraj centralnog rebra, veoma istaknutog i oivi\u010denog urezanim linijama. Prema mi\u0161ljenju N. \u0110uri\u0107,8<\/sup> ovaj ma\u010d bi trebalo svrstati zajedno sa tetovskim rapirom u grupu C\/1, i pored toga \u0161to se on u mnogo \u010demu razlikuje od njega, isto kao i od bugarskih nalaza na koje se ona poziva.<\/p>

K. Kilian,9<\/sup> koji je podvrgao ovaj ma\u010d veoma detaljnoj i studioznoj analizi, posebno je obratio pa\u017enju na tragove nekada\u0161nje ukrasne plo\u010dice dr\u0161ke na gornjem delu se\u010diva, sa obe strane ispup\u010denog centralnog rebra, na o\u0161te\u0107enom delu se\u010diva neposredno iznad sada\u0161nje dr\u0161ke, uporediv\u0161i ih sa sli\u010dnim otiscima na grupi mikenskih rapira iz \u0161aht-grobova (T. IV, A-1<\/a>). Na osnovu toga on je svrstao taj ma\u010d u tipi\u010dne rapire tipa A (T. IV, A-1b<\/a>).10<\/sup> Isto tako, po njegovom mi\u0161ljenju, prilikom prepravke ma\u010da na sa\u010duvani deo skra\u0107ene dr\u0161ke dodat je krstasti bal\u010dak nalik na rapire tipa D\/1. Na rukohvatu dr\u0161ke vide se zavrnuti rubovi za uglavljivanje oplate sa \u010detiri zakivke, dok se peta nazire pri samom vrhu koji je odlomljen. Nasuprot tome, donji deo o\u0161trice je dobro sa\u010duvan, ravnih ivica koje se postepeno su\u017eavaju ka zao\u0161trenom vrhu. Centralni rub je visok i lepo profilisan, a na gornjem kraju raskovan i trouglasto spljo\u0161ten, \u0161to je jo\u0161 jedan element u prilog prvobitnog oblika iglarevskog ma\u010da tipi\u010dnog za A-rapire. Tako bi se ma\u010d iz Iglareva (I) mogao smatrati importovanim mikenskim proizvodom, prepravljenim u nekoj lokalnoj radionici. Kao i ve\u0107ina ma\u010deva tipa A, i ovaj rapir bi trebalo da se datira u XVI-XV v. st.e. (LH III A), dok je njegov kasniji oblik, posle prepravke, najverovatnije spadao ve\u0107 u XIV vek.<\/p>

Me\u0111utim, u ovoj Kilijanovoj analizi nisu uzete u obzir rupice za zakivke, koje se uo\u010davaju, uprkos jakom o\u0161te\u0107enju, u gornjem delu se\u010diva, a njihov raspored, u paru jedan ispod drugog, podse\u0107a na tetovski rapir i rapire iz Peramatosa o kojima je bilo re\u010di gore. Time se opet postavlja pitanje mogu\u0107nosti svrstavana ovog rapira u grupu C\/1, u slu\u010daju da je do o\u0161te\u0107enja se\u010diva ispod dr\u0161ke do\u0161lo ba\u0161 usled gubitka rogova.<\/p>

Novi mikenski rapir, tako\u0111e iz Iglareva (II), otkriven je prilikom za\u0161titnih iskopavanja 1986. godine, kad je u neposrednoj blizini istog lokaliteta bio otkopan manji tumul sa tri groba, u kojima su se nalazili po jedno mu\u0161ko, \u017eensko i de\u010dije sahranjivanje.11<\/sup> U mu\u0161kom grobu, pored skeleta su na\u0111eni bronzani rapir, oblikom dosta blizak tetovskom, ali manje du\u017eine, zatim mali bronzani no\u017e sa krivim se\u010divom i \u010detiri zakivka raspore\u0111ena pod pravim uglom, kao i bronzani vrh koplja, pljosnata sekira i kameni brus sa dve rupice za ka\u010denje. \u017denski grob sadr\u017eavao je prete\u017eno ukrasne predmete: dve ogrlice, od kojih su o\u010duvani brojni saltaleoni i \u0107ilibarske perle; \u010detiri narukvice sa urezanim ornamentima, dva para igala ukra\u0161enih na vrhu dvostrukim spiralama razli\u010ditih dimenzija; dve ornamentisane kop\u010de za pojas pravougaonog oblika sa trnom, kao i za kosovsko podru\u010dje neobi\u010dan nalaz masivnih tzv. \u00bbvotivnih\u00ab grivni, konstatovanih in situ<\/i> na nogama pokojnice, \u010dime se definitivno razre\u0161ava dilema oko njihove namene.11<\/sup> U tre\u0107em grobu, de\u010dakovom, na\u0111en je samo mali krivi bode\u017e sa dva zakivka, veoma blizak bode\u017eu iz groba 52, tum. IV iz Pa\u017eoka u Albaniji.12<\/sup><\/p>

Ma\u010d iz groba u Iglarevu sli\u010dan je tetovskom rapiru zbog prisustva karakteristi\u010dnih \u00bbrogljastih\u00ab ispusta kao \u0161titnika za ruku, istih kao kod C-ma\u010deva mikenskog tipa. Ipak, postoji \u010ditav niz zna\u010dajnih tipolo\u0161kih osobina zbog kojih bi ovaj rapir mogao da se izdvoji kao zasebna varijanta, dodu\u0161e, tesno povezana sa mikenskim ma\u010devima C-tipa. U pitanju su oblik \u0161titnika \u2013 \u00bbrogova\u00ab, kao i raspored i broj zakivaka na njima (po 3-4 na svakoj strani). Sami rogovi su znatno du\u017ei nego kod ma\u010da iz Tetova, gde se otvori za zakivke nalaze na se\u010divu kod samih bo\u010dnih ispusta, ali ne na njima. Dr\u0161ka ma\u010da iz novog nalaza u Iglarevu (II) kra\u0107a je (ako nije prelomljena), a na njoj se nalaze samo dva zakivka, dok su jo\u0161 dva u visini gornjeg kraja centralnog rebra na se\u010divu. Centralno rebro je jako istaknuto, rombi\u010dnog preseka, sa po dve urezane uzdu\u017ene linije sa obe strane, po \u010demu je ovaj ma\u010d sli\u010dniji rapirima iz albanskih tumula Pa\u017eok (tumul I, grob 7)13<\/sup> i Midhe u dolini reke Mati (T. IV, 10-10a, 11<\/a>).14<\/sup> Kod albanskih ma\u010deva iz pomenutih tumula nisu se, me\u0111utim, za razliku od Iglareva (II), sa\u010duvali rogljasti bo\u010dni ispusti, pa su oba prvobitno tretirana kao rapiri tipa A.15<\/sup> \u010cinjenica je, ipak, da je kod primerka iz Midhe\/Mati, a mo\u017eda i kod onog iz Pa\u017eoka, konstatovan veliki broj zakivaka, koje su se prvobitno nalazile na o\u0161te\u0107enim ili izgubljenim delovima dr\u0161ke i bo\u010dnih ispusta. To je dalo povoda F. Prendiju16<\/sup> da ova dva primerka stavi u ma\u010deve tipa C, bez obzira \u0161to po izgledu se\u010diva i njegovom preseku ukazuju na tipolo\u0161ku srodnost s rapirom iz tumula Vajze, koji sada jedini spada u ma\u010deve grupe A.17<\/sup> Ma\u010d iz tumula Pa\u017eok dobro se datira, zahvaljuju\u0107i zajedni\u010dkom nalazu kasnomikenske vaze iz LH I A perioda u istom grobu sa ma\u010dem.18<\/sup> Prema tome, on bi se morao staviti u XVII-XVI vek, isto kao i tumul Midhe\/Mati.<\/p>

Neobi\u010dno lepa i pa\u017eljiva izrada ma\u010da Iglarevo II i njegova dobra o\u010duvanost postavljaju pitanje njegovog eventualnog egejskog porekla, kao \u0161to je to slu\u010daj i s tetovskim rapirom. F. Prendi ipak smatra mogu\u0107im da je tip rapira iz Pa\u017eoka i Midhe\/Mati bio stvoren u lokalnim radionicama u zoni sa jakim mikenskim uticajima, gde je dolazilo do neposrednih kontakata sa mikenskim svetom, a po uzoru na egejske ma\u010deve. U svakom slu\u010daju, u pitanju je sasvim originalni oblik, podtip ili varijanta, koji kao prelazni me\u0111usobno povezuje ranije poznate grupe A i C, tako da je verovatno i postojao paralelno sa njima tokom dugog vremena. Treba ista\u0107i da za ovu vrstu rapira ne postoji nijedna direktna analogija me\u0111u poznatim primercima mikenskog naoru\u017eanja, \u0161to donekle u\u010dvr\u0161\u0107uje stav F. Prendija o njihovom lokalnom poreklu i razvoju.19<\/sup><\/p>

Za hronologiju ma\u010da Iglarevo II zna\u010dajan je pomenuti bode\u017e sa manjom pravougaonom plo\u010dicom na vrhu se\u010diva, na kojoj su pod pravim uglom raspore\u0111ene \u010detiri rupice za zakivke, sli\u010dno poznatim bode\u017eima iz Pule ili Velike Humske \u010cuke kod Ni\u0161a,20<\/sup> datiranim jo\u0161 u srednjeheladsko doba. Me\u0111utim, zbog ve\u0107eg broja zakivaka ovaj bode\u017e pre odgovara proizvodima lokalne radionice, nalik na bode\u017e iz tumula Midhe\/Mati.21<\/sup><\/p>

Uzimaju\u0107i u obzir sve re\u010deno o rapirima iz Iglareva, mo\u017ee se zaklju\u010diti da oni umnogome dopunjavaju dosada\u0161nja saznanja o nalazima mikenskih rapira i bode\u017ea na podru\u010dju severozapadne Makedonije (Tetovo) i centralnog Balkana (Iglarevo I i II) i o njihovim vezama sa Albanijom i severnim Epirom (Dodona, Peramatos). Radi potpunije slike pomenu\u0107emo da je u Albaniji od rapira tipa C\/1, nalik na tetovski primerak, poznat dobro sa\u010duvani ma\u010d iz groba u Varibopi blizu Vlore.22<\/sup> Drugi primerak, i pored sli\u010dnosti sa rapirama C-tipa, ima veoma neobi\u010dan oblik dr\u0161ke sa kosim rogljastim ispustima ra\u0161irenih krajeva, pri \u010demu je dr\u0161ka spojena sa se\u010divom pomo\u0107u horizontalnog bal\u010daka, a na\u0111en je na lokalitetu Stogj u dolini Mati. On je najverovatnije pripadao lokalnoj varijanti rapira sa potpuno izmenjenim oblikom dr\u0161ke, a F. Prendi stavlja ovaj ma\u010d \u010dak u XII vek, na po\u010detak gvozdenog doba.23<\/sup><\/p>

Pored rapira tipa C\/1, kakvih mo\u017eda ima i kod nas (Iglarevo II), u Albaniji je na\u0111eno nekoliko primeraka rapira tipa C\/2, kao \u0161to je slu\u010daj sa ma\u010devima iz tumula Komsi\/Mati24<\/sup> i jednim od ma\u010deva iz nekropole sa ravnim grobovima \u017dermenj kod Lju\u0161nja,25<\/sup> za koje je karakteristi\u010dan oblik plo\u010dice ispod dr\u0161ke skoro ravnih horizontalno-uglastih ramena. Ovi ma\u010devi imaju sli\u010dnosti sa rapirom iz donjeg Podunavlja u Bugarskoj (Galatin), za koji se smatra da je iz XV-XIV v. st.e.26<\/sup> Rapir iz Komsi\/Mati tako\u0111e se datira u XIV vek i mo\u017eda predstavlja egejski import, sude\u0107i prema bliskim analogijama u Egeji: ma\u010d iz jednog od \u00bbgrobova sa akropole\u00ab u Knosu ili ma\u010d iz naselja Termi na Lezbosu.27<\/sup> Rapir iz Knosa je jedan od tri primerka na\u0111enih u istoj grobnici zajedno sa keramikom iz vremena LM I\/II.28<\/sup><\/p>

Od ostalih tipova mikenskog vojnog naoru\u017eanja u Albaniji su poznati primerci rapira tipa D sa dr\u0161kom krstastog tipa (Rretje Bazje, Nen\u0161at kod Skadra),29<\/sup> kao i jo\u0161 jedan ma\u010d iz nekropole \u017dermenj.30<\/sup> Datum ovih kasnomikenskih ma\u010deva ne\u0161to je kasniji od rapira C\/2 i pada u XIV v. st.e. Na susednim podru\u010djima, pored ranije pomenutog ma\u010da iz Iglareva I, koji je posle prepravke mo\u017eda dobio oblik sli\u010dan rapiru tipa D, treba pomenuti poznati primerak iz zapadne Makedonije (Grevena), koji spada u grupu D\/1.31<\/sup> Na podru\u010dju Jugoslavije zasad nije poznat nijedan siguran primerak ovog tipa, iako je on odigrao zna\u010dajnu ulogu u kasnijem razvoju nekih doma\u0107ih oblika, o \u010demu \u0107e biti re\u010di kasnije.<\/p>

Ve\u0107 sasvim na granici prelaznog doba i ranog gvozdenog doba stoji kratki ma\u010d ili bode\u017e iz tumula Bar\u010d kod Kor\u010de (grob 162),32<\/sup> koji spada u grupu G, prema klasifikaciji N.K. Sandars,33<\/sup> a datira se u XIII-XII vek st.e. (LH IIIC). Zanimljivo je da je u istom grobu bilo na\u0111eno malo bronzano koplje lisnatog oblika, nalik na koplje iz Iglareva II.<\/p>

Zanimljivo je uporediti nalaze sa podru\u010dja zapadnog Balkana (Epir, Albanija, Makedonija i Kosovo) sa situacijom u Bugarskoj, gde, koliko mi je poznato, nije poznat nijedan primerak rapira C\/1 tipa, isto kao ni one posebne varijante koju nalazimo u Iglarevu II, Midhe\/Mati i mo\u017eda u Pa\u017eoku. Naprotiv, na isto\u010dnom Balkanu i u donjem Podunavlju na\u0111eni su samo primerci onog specifi\u010dnog oblika koji je B. Hensel, a za njim i K. Kilian, izdvojio u poseban tip C\/3.34<\/sup> Rapiri ovog tipa uglavnom se smatraju doma\u0107im imitacijama mikenskih rapira, a njihova osnovna tipolo\u0161ka karakteristika su veoma jaki puno liveni ispusti \u2013 \u00bbrogovi\u00ab. Centralno rebro kod bugarskih rapira je prete\u017eno polukru\u017enog preseka, a ne rombi\u010dnog, kao \u0161to je slu\u010daj kod zapadnobalkanske varijante. Zato mislimo da ne\u0107emo pogre\u0161iti ako budemo utvrdili postojanje izvesnih razlika izme\u0111u lokalnih tipova mikenskih rapira ra\u0161irenih u zapadnom, odnosno isto\u010dnom podru\u010dju Balkanskog poluostrva, \u0161to svedo\u010di o tome da su se razli\u010dite varijante razvijale nezavisno jedna od druge, iako su se oslanjale na uzore mikenskih rapira tipa C\/1. Nezavisan razvoj lokalnih imitacija mo\u017ee tako\u0111e upu\u0107ivati na razli\u010dite izvore importovanih ma\u010deva u jednom ili drugom podru\u010dju. Poznata je pretpostavka da su epirski ma\u010devi bili u tesnoj tipolo\u0161koj vezi sa ma\u010devima iz Argolide, dok se za isto\u010dnobalkansku varijantu najverovatnije mogu prihvatiti uzori iz isto\u010dnog Sredozemlja. Spomenu\u0107emo tako\u0111e i to\u00a0 da, prema dosada\u0161njim saznanjima, na podru\u010dju Bugarske nije na\u0111en nijedan primerak kasnomikenskih oblika kratkih ma\u010deva (tipa D i tipa G), kojih je u zapadnim oblastima Balkana bilo na vi\u0161e mesta (vidi gore). S druge strane, \u010dinjenica je da su najstariji rapiri tipa A poznati prete\u017eno u isto\u010dnim predelima Balkana (Bugarska i Rumunija), dok su na zapadnoj obali relativno retki (Vajze, Iglarevo I), naravno ako se izuzmu primerci iz Pa\u017eoka i Midhe\/Mati, kako predla\u017ee F. Prendi. Iz toga bi se tako\u0111e dao naslutiti zaklju\u010dak da je prodor mikenskih rapira po\u010deo u ranomikensko doba, i to preko Trakije i donjeg Podunavlja u bogate i rudonosne oblasti Transilvanije, gde su rapiri tipa A konstatovani u prili\u010dno velikom broju. Masovnija pojava mikenskih rapira u zapadnobalkanskom prostoru je ne\u0161to kasnija pojava, a vezuje se ne samo za ma\u010deve tipa C, ve\u0107 i za kasnije grupe naoru\u017eanja.<\/p>

U tom svetlu va\u017eno je sagledati pitanje pojave i razvoja rapira tzv. transilvanskog tipa u Rumuniji. Obi\u010dno se prihvata mi\u0161ljenje J.D. Cowena,35<\/sup> koji je smatrao da transilvanski rapiri imaju svoje poreklo u mikenskom krugu, ali tipolo\u0161ki ipak nisu toliko bliski rapirima tipa A iz mikenskih \u0161aht-grobova da bi se sigurno mogli smatrati mikenskim proizvodima. Isto tako i prema mi\u0161ljenju A.D. Aleksandreskua i J. Bouzeka,36<\/sup> ovi rapiri nemaju identi\u010dnih paralela ne samo u mikenskom svetu, nego i u Egeji u celini, ali su ipak po svom op\u0161tem izgledu, du\u017eini i \u0161irini se\u010diva dovoljno bliske rapirima tipa A. Naro\u010ditu te\u0161ko\u0107u za njihovu klasifikaciju predstavlja slabija o\u010duvanost gornjeg dela o\u0161trice tih ma\u010deva i nedostatak jezi\u010dka za u\u010dvr\u0161\u0107ivanje dr\u0161ke, kao i dosta atipi\u010dan rombi\u010dan presek. Uz devet primeraka iz Rumunije Cowen navodi i jedan, sada izgubljeni, primerak iz Bugarske \u2013 Tavali\u010devo kod \u0106ustendila, sasvim blizu jugoslovensko-bugarske granice.37<\/sup> Otada se ovom nalazu pridru\u017eilo jo\u0161 nekoliko primeraka sli\u010dnih transilvanskim rapirima (Jonkovo, Sokol),38<\/sup> me\u0111u kojima ima me\u0111usobnih tipolo\u0161kih razlika, ali svi bugarski primerci mogu lako na\u0107i analogije me\u0111u istorodnim rumunskim nalazima. Tako je, recimo, ma\u010d-rapir iz Galatina oblikom se\u010diva bli\u017ei prvoj grupi transilvanskih rapira prema klasifikaciji koju je predlo\u017eio A.D. Aleksandresku, a naro\u010dito primercima iz Alba Julije i Alme,39<\/sup> po op\u0161tem izgledu, preseku i du\u017eini se\u010diva o\u0161trice. Istovremeno su rapiri iz Jonkova i Sokola tipolo\u0161ki srodniji drugoj grupi transilvanskih rapira. Naro\u010dito je rapir iz Dimbravioare39<\/sup> blizak bugarskim primercima zbog polukru\u017enog preseka centralnog rebra, ali s tom razlikom \u0161to je na primerku iz Sokola istaknuto centralno rebro bilo oivi\u010deno reljefnim ili urezanim uzdu\u017enim linijama.<\/p>

Rumunski rapiri se obi\u010dno datiraju u ranomikensko doba, odn. paralelno sa najstarijim primercima mikenskih rapira tipa A, na\u0111enim u grobovima grobnog kruga B, iako je A.D. Aleksandresku ve\u0107 istakao i mogu\u0107nost \u0161ireg hronolo\u0161kog raspona izme\u0111u pojedinih tipolo\u0161kih grupa.40<\/sup> Zato je veoma zna\u010dajna pojava rapira iz Sokola kod Silistre na donjem Dunavu, koji poti\u010de iz dobro datiranog depoa sa bronzanim srpovima i drugim materijalom, na osnovu koga je datiran u prelazno doba, odn. u period Br. D \u2013 Ha A\/1, prema hronologiji evropskog bronzanog doba.41<\/sup> I. Panajotov42<\/sup> predla\u017ee i druk\u010diju dataciju ovog rapira, smatraju\u0107i da su fragmenti rapira iz depoa u Sokolu mogli biti u svojstvu sirovine za budu\u0107u preradu, pa zato ne bi morali biti istovremeni sa ostalim nalazima u ostavi, koja nosi karakter \u00bbliva\u010dke\u00ab ostave, kakvih je bilo veoma mnogo u Podunavlju i me\u0111ure\u010dju Save i Dunava u prelaznom periodu od kasnog bronzanog ka gvozdenom dobu. U tom slu\u010daju rapir iz Sokola mogao bi se, po njegovom mi\u0161ljenju, svrstati u isti red sa onima iz Tavali\u010deva i Jonkova. Ipak, pretpostavku da je u donjem Podunavlju upotreba rapira tipa A potrajala sve do kraja bronzanog doba, iako su u mikenskom svetu ve\u0107 davno nestali iz proizvodnje, potvr\u0111uje jo\u0161 jedan nalaz fragmentirane o\u0161trice rapira istog tipa A u ostavi Draina de Jos u Rumuniji, koja se datira u rani period kulture polja sa urnama, prema A.D. Aleksandreskuu,43<\/sup> koji je svrstava u najpozniju grupu transilvanskih rapira, zajedno sa potpuno o\u010duvanim primerkom iz Copsa Mare, na kojem se vidi naknadno dodata puno livena dr\u0161ka.<\/p>

Govore\u0107i o poreklu transilvanskih rapira, B. Hensel44<\/sup> isti\u010de da se samo neki od njih mogu prihvatiti kao neposredan import iz Gr\u010dke (npr. onaj iz Aluni\u0161a), odn. da poti\u010du iz vremena mikenskih \u0161aht-grobova, dok su ostali bili proizvedeni u lokalnim radionicama kao jednostavne imitacije preuzetog oblika ili pak kao dalji razvoj prvobitnog uzora. Sve se to odvijalo paralelno sa razvojem tipova evropskih dugih ma\u010deva, o kojima \u0107e biti re\u010di dalje, u procesu njegove transformacije u ma\u010d sa dr\u0161kom u obliku jezi\u010dka (Griffzungenschwert<\/i>). U isto\u010dnobalkanskom podru\u010dju, Bugarskoj i donjem Podunavlju, i dalje se nastavljala proizvodnja mikenskog tipa ma\u010da uz potpuno odsustvo ma\u010deva tipa Boiu<\/i> i drugih prelaznih oblika kakve nalazimo, dodu\u0161e ne tako \u010desto, u Rumuniji i susednim oblastima basena prema zapadu, uklju\u010duju\u0107i severozapadne oblasti Balkana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Imitacije oblika mikenskih rapira i njihovi derivati na zapadnobalkanskom podru\u010dju<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na samom po\u010detku ovog izlaganja istakli smo da je zapadni Balkan, sa izuzetkom ju\u017enih predela neposredno povezanih sa Epirom, relativno kasno stupio u kontakt sa egejskim svetom, prete\u017eno onda kad se na podru\u010dju Epira formirao jak lokalni centar proizvodnje naoru\u017eanja prema originalnim uzorima iz Argolide. Rapiri tipa A iz tumula Vajze i (eventualno) Iglareva I,45<\/sup> mo\u017ee se re\u0107i, predstavljaju jedini trag najstarijih veza uspostavljenih jo\u0161 u XVII-XVI veku st.e. To je dalo razloga da se zapadnobalkanski prostor proglasi za zonu relativno malih dodira sa mikenskim svetom, u kojoj su dominirali tradicionalnih oblici doma\u0107eg naoru\u017eanja. Ako je i tako, to bi se vi\u0161e moglo odnositi na severozapadni deo pomenutog areala, naro\u010dito na isto\u010dnoalpsko podru\u010dje i oblasti severno od reke Save. Me\u0111utim, \u0161to se ti\u010de ve\u0107eg dela podru\u010dja ju\u017eno od reke Save, kao i Podrinja, moraju se uzeti u obzir neki procesi do kojih je do\u0161lo krajem bronzanog doba u Podunavlju, posebno u Banatu. Ovde je, naime, negde na kraju srednjeg bronzanog doba do\u0161lo do sna\u017enog \u0161irenja plemena nosilaca vatinske kulture u pravcu zapadne Srbije i donjeg i srednjeg Podrinja, koji su pre toga tokom du\u017eeg vremenskog perioda \u017eiveli u neposrednoj blizini \u017eari\u0161ta egejskih uticaja, pa se njihova uloga u preno\u0161enju odre\u0111enih uticaja i u stvaranju novih oblika naoru\u017eanja ne mo\u017ee zanemariti. Zato bi se mo\u017eda moglo ra\u010dunati i sa pojavama kao \u0161to su imitacije pojedinih oblika mikenskog naoru\u017eanja u ovom delu Balkana, ako ni\u0161ta drugo onda zbog toga \u0161to su doline reka Save i Drine predstavljale va\u017ene komunikacije za podru\u010dje zapadnog Balkana.<\/p>\n

S obzirom da \u0107e pitanje razvoja lokalnih tipova ma\u010deva pod uticajem mikenskih oblika naoru\u017eanja biti razmotreno u slede\u0107em poglavlju, ovde \u0107emo se zaustaviti samo na nekim pojavama koje ukazuju na tipolo\u0161ku vezu sa oblicima mikenskog naoru\u017eanja. Jedan od takvih primera predstavlja, po na\u0161em mi\u0161ljenju, bronzani ma\u010d iz Kamengrada kod Sanskog Mosta (T. IV, 15<\/a>),46<\/sup> prona\u0111en slu\u010dajno jo\u0161 krajem XIX veka. U pitanju je fragment duge uske o\u0161trice ma\u010da iskrzanih i korodiranih ivica, sa prelomljenom dr\u0161kom pri\u010dvr\u0161\u0107enom na plo\u010dicu leptirastog oblika sa dva otvora za zakivke. O\u0161trica ma\u010da je ne\u0161to \u0161ira u gornjem delu, formiraju\u0107i levo i desno ispod plo\u010dice male ispuste, od kojih se levi bolje sa\u010duvao, dok je desni o\u0161te\u0107en. Ovaj ma\u010d ima sve osobine rapira A-tipa, a po op\u0161tem izgledu, naro\u010dito \u0161to se ti\u010de oblika dr\u0161ke i leptiraste plo\u010dice sa zakivcima, blizak je rapirima iz \u0161aht-grobova u Mikeni.47<\/sup> Njegovo centralno rebro, oivi\u010deno kanelurama, sa druge strane pribli\u017eava ma\u010d iz Kamengrada ranije pomenutom rapiru iz Sokola u Bugarskoj. Tra\u017ee\u0107i mogu\u0107i egejski prototip za ovaj ma\u010d nai\u0161li smo na jedan primerak iz grobnice 44 nekropole Zafer Papura na Kritu (T. IV, 17<\/a>),48<\/sup> koji se od na\u0161eg primerka razlikuje samo po ne\u0161to druk\u010dijoj profilaciji centralnog rebra, dok se gornji deo rebra ovog produ\u017eivao sve do plo\u010dice sa uskom jezi\u010dastom dr\u0161kom. Mislimo da je zna\u010dajno \u0161to se na ovom ma\u010du mo\u017ee zapaziti da se gornji kraj se\u010diva pro\u0161iruje izvan plo\u010dice stvaraju\u0107i male ispuste sa strana, koji su verovatno bili pokriveni ukrasnom oplatom. Rapir iz Zafer Papure na\u0111en je jo\u0161 sa dva primerka drugih ma\u010deva, od kojih je jedan spadao u grupu C\/1, i sa keramikom s po\u010detka kasnominojskog doba (LM III A\/1).49<\/sup> Dakle, u pitanju je verovatno mla\u0111a varijanta rapira A-tipa, \u00bbnetipi\u010dnog oblika\u00ab, prema N.K. Sandars, koja je mogla poslu\u017eiti kao uzor za izradu ne\u0161to upro\u0161\u0107enijeg oblika ma\u010da sa poja\u010danim centralnim rebrom i leptirastim oblikom plo\u010dice. Si\u010dnost se\u010diva sa rapirom iz Sokola stavlja ma\u010d iz Kamengrada bli\u017ee kraju bronzanog doba.<\/p>\n

Nije isklju\u010deno da bi i drugi fragmenti se\u010diva bronzanih ma\u010deva koje nalazimo po ostavama kulture polja sa urnama u Posavini mogli pripadati ma\u010devima sli\u010dnim primerku iz ostave Sokol u Bugarskoj. Kao eventualnu mogu\u0107nost pomenu\u0107emo odlomke se\u010diva iz ostave Peringrad kod Zvornika,50<\/sup> od kojih je jedan imao \u010detiri zakivka i sigurno ve\u0107 spadao u grupu ma\u010deva sa jezi\u010dkom (Griffzungenschwert<\/i>), dok je drugi odlomak sa profilacijom sli\u010dnom ma\u010du iz Kamengrada mo\u017eda pripadao rapiru.<\/p>\n

Za neke primerke veoma kratkih ma\u010deva ili bode\u017ea koji se pojavljuju u centralnoj Bosni u kasno bronzano doba mo\u017ee se sagledati dosta jasno prisustvo odre\u0111enog uticaja mikenskog oru\u017eja, naro\u010dito kratkih ma\u010deva tipa D\/1, \u0161to se dobro zapa\u017ea na bode\u017eu iz Rabine kod Nevesinja (T. VI, 19<\/a>),51<\/sup> koji, kako izgleda, poti\u010de iz kamenog nasipa jednog tumula na lokalitetu Vranjku\u0161a, a zbog svog neobi\u010dnog oblika zaista nema direktnih paralela na zapadnobalkanskom prostoru. U pitanju je skoro kompletan primerak (du\u017eine 25,6 cm) prelomljene dr\u0161ke kod druge rupice za zakivke. Ovaj kratki ma\u010d prvobitno je verovatno bio du\u017ei, a skra\u0107en je naknadno, o \u010demu svedo\u010di namerno tupo zase\u010den vrh o\u0161trice, koja se ina\u010de pirodno su\u017eava.52<\/sup><\/p>\n

Ovaj zaista neobi\u010dan kratak ma\u010d po obliku dr\u0161ke i trouglastih ramena plo\u010dice na gornjem delu se\u010diva, po rasporedu zakivaka na njima i op\u0161tem izgledu gornjeg dela se\u010diva neodoljivo podse\u0107a na kasnomikenske ma\u010deve iz grupe D\/1, od kojih su neki i pribli\u017eno iste du\u017eine (37-42 cm, koliko je mo\u017eda bila i pretpostavljena prvobitna du\u017eina na\u0161eg ma\u010da).53<\/sup> Tako npr. ma\u010d iz Grevene,54<\/sup> kao i primerci iz \u0161aht-grobnice 78 u Mikeni ili primerak iz Britanskog muzeja, poreklom sa Rodosa,55<\/sup> pokazuju dovoljno bliske paralele da bi se primerak iz Rabine mo\u017eda mogao uvrstiti u neku eventualnu varijantu tog tipa ma\u010deva. Ipak, dosta neobi\u010dna kombinacija skra\u0107enog centralnog rebra sa rombi\u010dnim presekom donjeg dela se\u010diva izdvaja ga od njih. Me\u0111utim, skra\u0107eno centralno rebro u gornjoj polovini se\u010diva poznato je kod nekih varijanti egejskih kasnih ma\u010deva i bode\u017ea, prete\u017eno u isto\u010dnom Sredozemlju,56<\/sup> koji se u donjem delu zavr\u0161avaju samo jedva zadebljanim ravnim se\u010divom. Izgleda da re\u0161enje ovog pritanja mogu dati nalazi iz pe\u0107inske nekropole Manakora u Apuliji,57<\/sup> odakle poti\u010de jedan primerak ma\u010da \u010dije je se\u010divo skoro identi\u010dno onom iz Rabine, odn. u gornjem delu sa istaknutim zaobljenim rebrom, dok je u donjem blago rombi\u010dnog preseka. Me\u0111utim, ovaj ma\u010d ima ve\u0107i broj zakivki na plo\u010dici, druga\u010dije raspore\u0111enih, a i ne\u0161to je du\u017ei od pretpostavljene du\u017eine primerka iz Rabine (53 cm). To ukazuje da je u pitanju prelazni oblik ka dugom ma\u010du, koji se pojavljuje tokom srednjeg bronzanog doba u znatno severnijim krajevima. O\u010digledna srodnost ma\u010da iz Rabine sa jednim od ma\u010deva iz pe\u0107ine Manakora ne samo \u0161to ukazuje na me\u0111usobne veze isto\u010dne jadranske obale sa ju\u017enom Italijom, nego i postavlja pitanje eventualne lokalne izrade ove vrste ma\u010deva u jadranskom podru\u010dju, s obzirom da ova dva primerka predstavljaju svojevrstan izuzetan oblik u kome se sjedinjuju stare tipolo\u0161ke osobine kasnomikenskih ma\u010deva sa novim elementima koji ih pribli\u017eavaju centralnoevropskim dugim ma\u010devima tipa Sprockhoff I<\/i>.58<\/sup> Zato bi se moglo re\u0107i da je majstor koji je napravio ma\u010d iz Rabine dobro poznavao odlike kratkih kasnomikenskih ma\u010deva, isto kao i ma\u010deva tipa Boiu Keszthely<\/i>, kod kojih se javlja karakteristi\u010dna zaobljenost u gornjem delu se\u010diva. Samo mesto nalaza u pe\u0107ini Manakora u Apuliji, gde je mikenski import dovoljno poznat, posebno u okolini Taranta jo\u0161 od LH IIIA doba,59<\/sup> kad se javljaju prvi importovani kerami\u010dki nalazi iz egejskog podru\u010dja, sugerira mogu\u0107nost lokalne izrade ove prelazne vrste ma\u010deva upravo na podru\u010dju ju\u017ene Italije.<\/p>\n

Postoji, me\u0111utim, odre\u0111ena veza i sa nekim doma\u0107im oblicima bode\u017ea rasprostranjenim u zapadnom delu balkanskog podru\u010dja, kao \u0161to su nalazi bode\u017ea iz doline La\u0161ve ili Debelog Brda, za koje \u0160. Batovi\u010760<\/sup> smatra da su tipolo\u0161ki vezani za primerak iz Rabine. Me\u0111u dosta brojnim nalazima sli\u010dnih bode\u017ea, kako izgleda, bode\u017e iz Debelog Brda najbli\u017ee stoji u odnosu na njega kako po lepo oblikovanom se\u010divu sa jakim i relativno uskim rebrom, tako i po sli\u010dnom rasporedu zakivki i obliku dr\u0161ke. To svedo\u010di da ova grupa bode\u017ea, nesumnjivo doma\u0107eg porekla i izrade, ispoljava neke osobine \u010dije bi se poreklo moglo tra\u017eiti me\u0111u oblicima egejskih kratkih ma\u010deva tipa D\/1.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan ma\u010d (T. VI, 18<\/a>), iz Jo\u0161eve u Podrinju,61<\/sup> koji po svom obliku izrazito odudara od istovremenih srednjoevropskih ma\u010deva, ima izvesnih sli\u010dnosti sa ma\u010dem iz Rabine, naro\u010dito u pogledu dr\u0161ke i bo\u010dnih trougaonih pro\u0161irenja na gornjem delu se\u010diva, sa identi\u010dnim rasporedom zakivaka na krilcima i neposredno iznad centralnog rebra, koje je, dodu\u0161e, ne\u0161to \u0161ire i pru\u017ea se du\u017e \u010ditave du\u017eine se\u010diva. Njegova dr\u0161ka ravnih paralelnih ivica sa poja\u010danim rubovima tri o\u010duvane rupice za zakivke, od kojih je jedan bio sa\u010duvan in situ<\/i>, poja\u010davaju utisak srodnosti sa neobi\u010dnim bode\u017eom iz okoline Nevesinja. Na to upu\u0107uju i relativno male dimenzije ma\u010da iz Jo\u0161eve (du\u017eina 30,5 cm, \u0161irina 3,2 cm). Poznati ma\u010d iz Bele Crkve, sa kojim ga upore\u0111uje M. Gara\u0161anin,62<\/sup> znatno se razlikuje od ovog primerka, ne samo trapezoidnim oblikom plo\u010dice sa \u010detiri zakivka, tipi\u010dnim za centralnoevropske ma\u010deve tipa Sombor-Smolenice, nego i druk\u010dijom profilacijom se\u010diva sa jako nagla\u0161enim i zao\u0161trenim rebrom. Zato mi je bli\u017ea pretpostavka A.D. Hardinga, koji stavlja ma\u010d iz Jo\u0161eve u red \u00bbnetipi\u010dnih\u00ab oblika iz doba koje je prethodilo pojavi ma\u010deva sa jezi\u010dkom. Oblik ma\u010da iz Jo\u0161eve pre bismo vezali za stariju mikensku, a ne srednjoevropsku tradiciju, po \u010demu je blizak ma\u010du iz Rabine, pa \u010dak ima analogije u istoj pe\u0107ini Manakora,63<\/sup> u kojoj je na\u0111ena manja grupa sa skoro identi\u010dnim oblikom se\u010diva, istim brojem zakivki itd. Ovi ma\u010devi su datirani u stariju fazu srednjeg bronzanog doba (Protoapenninico B), \u0161to bi eventualno iziskivalo izmenu datiranja groba iz Jo\u0161eve.<\/p>\n

Zaklju\u010duju\u0107i izlaganje o mikenskim ma\u010devima i njihovim derivatima na zapadnom i centralnom balkanskom podru\u010dju mo\u017eemo primetiti da su na prostoru zapadnog i centralnog Balkana relativno retki nalazi ma\u010deva \u010diji se oblici mogu direktno vezati sa nastankom i razvojem dugog ma\u010da srednjoevropskog tipa tokom srednjeg i kasnog bronzanog doba. Oni se sre\u0107u prete\u017eno u severnom i severozapadnom delu Balkana, o \u010demu \u0107e se detaljnije govoriti u slede\u0107em poglavlju. Dalje prema jugu mo\u017ee se govoriti mo\u017eda samo o bode\u017eima, jer dugi ma\u010d jo\u0161 nije postao karakteristi\u010dan oblik naoru\u017eanja, a tamo gde se ma\u010devi pojavljuju, kao \u0161to je to slu\u010daj na Kosovu, u zapadnoj Makedoniji ili Albaniji, nailazimo bez izuzetka na importovane primerke mikenskih rapira (Tetovo, Iglarevo I i II) ili na italske oblike izdu\u017eenih trougaonih bode\u017ea (Medun, Nik\u0161i\u0107). Toj grupi se mo\u017ee pripojiti i bode\u017e iz Rabine kod Nevesinja kao jedna od lokalnih varijanti oru\u017eja izra\u0111enog po mikenskom uzoru od strane doma\u0107eg majstora, koja prikazuje i izvesnu srodnost sa ma\u010devima iz pe\u0107ine Manakora. Mogu\u0107e je da su mikenski oblici uticali i na neke vrste doma\u0107ih bode\u017ea ra\u0161irenih u unutra\u0161njem arealu zapadnobalkanskog podru\u010dja.<\/p>\n

Ova situacija u oblastima u susedstvu sa grani\u010dnim podru\u010djem mikenskog kulturnog kruga nalikuje na sli\u010dne i istovremene pojave u Trakiji, gde sve do pojave razvijenih ma\u010deva tipa Griffzungenschwert nije bilo drugog naoru\u017eanja osim kasnih tipova mikenskih rapira, proizvedenih u doma\u0107im radionicama,64<\/sup> odnosno uvezenih sa italskog podru\u010dja. Noviji nalazi \u0107e pokazati da li se takva konstatacija mo\u017ee odnositi na odre\u0111ene oblasti zapadnog Balkana, u kojima ima mesta za pretpostavku o postojanju ja\u010deg mikenskog uticaja (Hercegovina, Crna Gora i jadransko primorje, uz ve\u0107 potvr\u0111ene nalaze sa Kosova i iz zapadne Makedonije).<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t<\/i>\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\tbronzani ma\u010devi srednjoevropskih tipova<\/span>\n\t\t\t\t\t<\/span>\n\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
<\/div>\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Napomene<\/h2>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
  1. \u00a0Dragojevi\u0107-Josifovska, 1968, 180; I. Mikul\u010di\u0107, 1966, 9, T. II, fig. d; I. Mikul\u010di\u0107, 1970, 75, sl. 1.<\/li>
  2. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 119-120, 145-146 (bez ilustracija).<\/li>
  3. \u00a0S.I. Dakaris, 1956, 132-133, fig. 6-7; N.K. Sandars, 1963, 145, pl. 23, 1.<\/li>
  4. \u00a0S.I. Dakaris, 1956, 133, fig. 7<\/li>
  5. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 144, pl. 21, 1; H. M\u00fcller-Karpe, 1980, Taf. 200, B, 2.<\/li>
  6. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 120.<\/li>
  7. \u00a0N. \u0110uri\u0107, 1984, 17-29.<\/li>
  8. \u00a0N. \u0110uri\u0107, 1984, 19.<\/li>
  9. \u00a0K. Kilian, 1976, 112-129, Abb. 1.<\/li>
  10. \u00a0K. Kilian, 1976, 115, Abb. 2.<\/li>
  11. \u00a0K. Ljuci, 1998, 130-134.<\/li>
  12. \u00a0M. Vasi\u0107, 1906, 1-17, sl. 2-3, sl. 7; T. I, a-b; D. Gara\u0161anin, 1954, 65-66, T. LXI.<\/li>
  13. \u00a0M. Korkuti, 1970, 43-50, pl. II, 2; up. krivi bode\u017e iz Humske \u010cuke: D. Gara\u0161anin, 1954, 58, T. XXXVII, 4.<\/li>
  14. \u00a0S. Islami \u2013 H. Ceka, 1964, 96-97, T. VI, 1; M. Korkuti, 1970, pl. III, 6.<\/li>
  15. \u00a0D. Kurti, 1978, 312, T. II, 2.<\/li>
  16. \u00a0Prema mi\u0161ljenju K. Kiliana (K. Kilian, 1976, 120), ma\u010d iz Pa\u017eoka pripada grupi A, sa \u010dime se sla\u017ee i M. Gara\u0161anin: M. Gara\u0161anin, 1988, 31.<\/li>
  17. \u00a0F. Prendi, 1982, 212-214, Abb. 6, 2-3.<\/li>
  18. \u00a0F. Prendi, 1982, Abb. 6, 1.<\/li>
  19. \u00a0F. Prendi, 1982, 214.<\/li>
  20. \u00a0F. Prendi, 1982, 214; C. Sueref, 1989, 65-67, T. I, 1.<\/li>
  21. \u00a0D. Gara\u0161anin, 1954, 58, T. XXXVII, 6; Z. Vinski, 1961, T. IV, 6 i V, 2-3; Up. M. Parovi\u0107-Pe\u0161ikan, 1985, 30, T. II, 14-15. No\u017e iz Pule ima isti broj zakivki, koje su na isti na\u010din raspore\u0111ene na plo\u010dici za dr\u0161ku.<\/li>
  22. \u00a0F. Prendi, 1982, 222, Abb. 11, 8.<\/li>
  23. \u00a0F. Prendi, 1982, 222, Abb. 11, 8.<\/li>
  24. \u00a0F. Prendi, 1982, 220, Abb. 11, 5.<\/li>
  25. \u00a0F. Prendi, 1982, 220, Abb. 11, 2.<\/li>
  26. \u00a0Zh. Andrea, 1981, 219-224, T. I, 4.<\/li>
  27. \u00a0I. Panayotov, 1980, 176, fig. 1; B. H\u00e4nsel, 1970, 26, Abb. 1.<\/li>
  28. \u00a0W. Lamb, 1936, 207, pl. XXV, XLVII.<\/li>
  29. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 146.<\/li>
  30. \u00a0M. Korkuti, 1970, pl. III, 4; F. Prendi, 1982, Abb. 11, 3 (za ma\u010d iz Nen\u0161ata kod Skadra); M. Korkuti, 1971, fig. 24; N.G.L. Hammond, 1971, 234, fig. 3, L (za Rretje Bazje).<\/li>
  31. \u00a0Zh. Andrea, 1981, T. I, 5; F. Prendi, 1982, Abb. 11, 1.<\/li>
  32. \u00a0W. Heurtley, 1939, 234, fig. 104, e-e; N.K. Sandars, 1963, 148.<\/li>
  33. \u00a0Zh. Andrea, 1976, 44-45, T. XV, 3; T. XLIII, 3, 8.<\/li>
  34. bode\u017e podse\u0107a na jedan od primeraka iz ostave na\u0111en na akropolju u Mikeni, od koga se razlikuje prisustvom dve rupice za zakivke na o\u0161trici u visini savijenih \u201crogova\u201d. Takve zakivke, me\u0111utim, nalazimo kod drugog bode\u017ea iz iste ostave: N.K. Sandars, 1963, pl. 26, 46-47; H.\u00a0M\u00fcller-Karpe, 1974, Taf. 232, 1-2.<\/li>
  35. \u00a0B. H\u00e4nsel, 1970, 26, Abb. 1; K. Kilian, 1976, 126.<\/li>
  36. \u00a0J.D. Cowen, 1966, Appendix B. Transilvanian and other Rapiers of Mycenaean Affinities, 310-312.<\/li>
  37. \u00a0A.D. Alexandrescu, 1966, 119-122, 169-170; J. Bouzek, 1985, 31-33, fig. 7.<\/li>
  38. \u00a0J.D. Cowen, 1966, 310; J. Bouzek, 1985, 33.<\/li>
  39. \u00a0B. H\u00e4nsel, 1973, 203, Abb. 1; I. Panayotov, 1980, 177-178, fig. 2.<\/li>
  40. \u00a0A.D. Alexandrescu, 1966, 120, T. I, 2-3.<\/li>
  41. \u00a0A.D. Alexandrescu, 1966, T. I, 6.<\/li>
  42. \u00a0A.D. Alexandrescu, 1966, 120-121.<\/li>
  43. \u00a0B. H\u00e4nsel, 1973, 205-206.<\/li>
  44. \u00a0I. Panayotov, 1980, 179.<\/li>
  45. \u00a0A.D. Alexandrescu, 1966, T. II, 1-2; up. J. Bouzek, 1985, 33.<\/li>
  46. \u00a0B. H\u00e4nsel, 1973, 201.<\/li>
  47. \u00a0K. Kilian, 1976, 125.<\/li>
  48. \u00a0F. Fiala, 1896, 182, Abb. 51.<\/li>
  49. \u00a0K. Kilian, 1976, 114, Abb. 2.<\/li>
  50. \u00a0N.K. Sandars, 1963, pl. 24, 19; H.\u00a0M\u00fcller-Karpe, 1974, Taf. 232, 1-2.<\/li>
  51. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 144.<\/li>
  52. \u00a0F. Fiala, 1896, 182, Abb. 48.<\/li>
  53. \u00a0T. An\u0111eli\u0107, 1969, 111-112, sl. 3.<\/li>
  54. \u00a0Na isti na\u010din je izvr\u0161ena popravka odlomljenog vrha ma\u010da kod jednog od kiparskih primeraka ma\u010deva tipa Griffzungenschwert,<\/i> o\u0161te\u0107enog u anti\u010dko doba (H.W. Catling, 1956, 102-104, kat. Br. 18; fig. 2, pl. IX, A). V. tako\u0111e ma\u010d iz tumula Orlova \u010cuka kod sela Star Karaorman (R.\u00a0Ra\u0161i\u0107-Vin\u010di\u0107, 1970, 132, T. III, 2).<\/li>
  55. \u00a0N.K. Sandars, 1963, 148, pl. 23. Posebno skre\u0107em pa\u017enju na primerak fragmentovanog ma\u010da (ili bode\u017ea) na\u0111enog u reci Soni, blizu Liona (Ibid., pl. 24, 23), \u010dija o\u010duvana du\u017eina nije ve\u0107a od 25 cm, a isto tako na dva primerka iz nekropole Jalisos na Rodosu, du\u017eine 37 i 42 cm; ili pak primerak na\u0111en na ostrvu Kosu, du\u017eine 41,8 cm. Donekle o\u0161te\u0107eni kratki ma\u010d istog tipa iz Grevene u zapadnoj Makedoniji bio je iste du\u017eine.<\/li>
  56. \u00a0W. Heurtley, 1939, fig. 104, e-e<\/li>
  57. \u00a0N.K. Sandars, 1963, pl. 24, 20-21.<\/li>
  58. \u00a0Sli\u010dna pojava poznata je u ne\u0161to starijem dobu kod bode\u017ea iz tumula Vodinje u Albaniji (N.G.L. Hammond, 1974, 134, fig. 2, m). Kod starijih oblika egejskih rapira centralno rebro je bez izuzetka iste profilacije du\u017e \u010ditave du\u017eine se\u010diva, osim mo\u017eda u nekim slu\u010dajevima slabe o\u010duvanosti, npr. primerak iz groba 30 nekropole Gezer u Palestini, na kome se centralno rebro vidi samo u gornjem delu se\u010diva (N.K. Sandars, 1963, pl. 23, 16).<\/li>
  59. \u00a0V. Bianco-Peroni, 1970, 53, T. XV, n. 110.<\/li>
  60. \u00a0V. Bianco-Peroni, 1970, 53-54<\/li>
  61. \u00a0L. Taylour, 1958, 106, smatra da se postojanje mikenskog naselja u Scoglio del Tonno kod Tarenta mo\u017ee smatrati sigurnim na osnovu masovnih nalaza kasnomikenske keramike iz LH III C perioda.<\/li>
  62. \u00a0\u0160. Batovi\u0107, 1983, 362, sl. 24, 7.<\/li>
  63. \u00a0D. Gara\u0161anin, 1954, 11, T. III, 2; M. Gara\u0161anin, 1973, I, 359, T. 65, 1.<\/li>
  64. \u00a0M. Gara\u0161anin, 1973, 386, fig. 20, 1.\u00a0V. Bianco-Peroni, 1970, 52, T. 76-A, n. 104-105; K.P.\u00a0Maxwell-Hyslop, 1956, 126-128, fig. 3, 3.<\/li>
  65. \u00a0B. H\u00e4nsel, 1973, 206.<\/li><\/ol>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t

    Maja Parovi\u0107 Pe\u0161ikan<\/h4>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t

    Rani kontakti centralnog i zapadnog Balkana sa Egejom<\/h4>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Copyright \u00a9 2022. jpqz<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Metalno oru\u017eje i oru\u0111e Ma\u010devi Mikenski rapiri u zapadnom i centralnom podru\u010dju Balkana Me\u0111u najpoznatije primerke mikenskog importa u unutra\u0161njosti Balkanskog poluostrva spada bronzani rapir slu\u010dajno na\u0111en u blizini Tetova pre II svetskog rata (T. IV, 9).1 Ovaj izuzetno dugi ma\u010d (oko 1 m du\u017eine) svrstan je u grupu ma\u010deva C\/1, prema klasifikaciji N.K. Sandars.2 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_eb_attr":"","ocean_post_layout":"","ocean_both_sidebars_style":"","ocean_both_sidebars_content_width":0,"ocean_both_sidebars_sidebars_width":0,"ocean_sidebar":"0","ocean_second_sidebar":"0","ocean_disable_margins":"on","ocean_add_body_class":"","ocean_shortcode_before_top_bar":"","ocean_shortcode_after_top_bar":"","ocean_shortcode_before_header":"","ocean_shortcode_after_header":"","ocean_has_shortcode":"","ocean_shortcode_after_title":"","ocean_shortcode_before_footer_widgets":"","ocean_shortcode_after_footer_widgets":"","ocean_shortcode_before_footer_bottom":"","ocean_shortcode_after_footer_bottom":"","ocean_display_top_bar":"off","ocean_display_header":"off","ocean_header_style":"","ocean_center_header_left_menu":"0","ocean_custom_header_template":"0","ocean_custom_logo":0,"ocean_custom_retina_logo":0,"ocean_custom_logo_max_width":0,"ocean_custom_logo_tablet_max_width":0,"ocean_custom_logo_mobile_max_width":0,"ocean_custom_logo_max_height":0,"ocean_custom_logo_tablet_max_height":0,"ocean_custom_logo_mobile_max_height":0,"ocean_header_custom_menu":"0","ocean_menu_typo_font_family":"0","ocean_menu_typo_font_subset":"","ocean_menu_typo_font_size":0,"ocean_menu_typo_font_size_tablet":0,"ocean_menu_typo_font_size_mobile":0,"ocean_menu_typo_font_size_unit":"px","ocean_menu_typo_font_weight":"","ocean_menu_typo_font_weight_tablet":"","ocean_menu_typo_font_weight_mobile":"","ocean_menu_typo_transform":"","ocean_menu_typo_transform_tablet":"","ocean_menu_typo_transform_mobile":"","ocean_menu_typo_line_height":0,"ocean_menu_typo_line_height_tablet":0,"ocean_menu_typo_line_height_mobile":0,"ocean_menu_typo_line_height_unit":"","ocean_menu_typo_spacing":0,"ocean_menu_typo_spacing_tablet":0,"ocean_menu_typo_spacing_mobile":0,"ocean_menu_typo_spacing_unit":"","ocean_menu_link_color":"","ocean_menu_link_color_hover":"","ocean_menu_link_color_active":"","ocean_menu_link_background":"","ocean_menu_link_hover_background":"","ocean_menu_link_active_background":"","ocean_menu_social_links_bg":"","ocean_menu_social_hover_links_bg":"","ocean_menu_social_links_color":"","ocean_menu_social_hover_links_color":"","ocean_disable_title":"on","ocean_disable_heading":"default","ocean_post_title":"","ocean_post_subheading":"","ocean_post_title_style":"","ocean_post_title_background_color":"","ocean_post_title_background":0,"ocean_post_title_bg_image_position":"","ocean_post_title_bg_image_attachment":"","ocean_post_title_bg_image_repeat":"","ocean_post_title_bg_image_size":"","ocean_post_title_height":0,"ocean_post_title_bg_overlay":0.5,"ocean_post_title_bg_overlay_color":"","ocean_disable_breadcrumbs":"off","ocean_breadcrumbs_color":"","ocean_breadcrumbs_separator_color":"","ocean_breadcrumbs_links_color":"","ocean_breadcrumbs_links_hover_color":"","ocean_display_footer_widgets":"off","ocean_display_footer_bottom":"off","ocean_custom_footer_template":"0","footnotes":""},"class_list":["post-2605","page","type-page","status-publish","hentry","entry"],"yoast_head":"\nMikenski rapiri - WebdizajnDD<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Mikenski rapiri - WebdizajnDD\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Metalno oru\u017eje i oru\u0111e Ma\u010devi Mikenski rapiri u zapadnom i centralnom podru\u010dju Balkana Me\u0111u najpoznatije primerke mikenskog importa u unutra\u0161njosti Balkanskog poluostrva spada bronzani rapir slu\u010dajno na\u0111en u blizini Tetova pre II svetskog rata (T. IV, 9).1 Ovaj izuzetno dugi ma\u010d (oko 1 m du\u017eine) svrstan je u grupu ma\u010deva C\/1, prema klasifikaciji N.K. Sandars.2 […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"WebdizajnDD\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/Webdizajndd-114246894619140\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-07-24T21:48:56+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/external-content.duckduckgo.com\/iu\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"25 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/\",\"name\":\"Mikenski rapiri - WebdizajnDD\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/external-content.duckduckgo.com\\\/iu\\\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1\",\"datePublished\":\"2022-05-19T21:40:08+00:00\",\"dateModified\":\"2022-07-24T21:48:56+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/external-content.duckduckgo.com\\\/iu\\\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/external-content.duckduckgo.com\\\/iu\\\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/mikenski-rapiri\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Mikenski rapiri\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/\",\"name\":\"WebdizajnDD\",\"description\":\"WebdizajnDD\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#organization\",\"name\":\"WebdizajnDD\",\"url\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/07\\\/logo.jpeg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/07\\\/logo.jpeg\",\"width\":100,\"height\":100,\"caption\":\"WebdizajnDD\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/jpqz59.com\\\/wp\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.facebook.com\\\/Webdizajndd-114246894619140\"]}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Mikenski rapiri - WebdizajnDD","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Mikenski rapiri - WebdizajnDD","og_description":"Metalno oru\u017eje i oru\u0111e Ma\u010devi Mikenski rapiri u zapadnom i centralnom podru\u010dju Balkana Me\u0111u najpoznatije primerke mikenskog importa u unutra\u0161njosti Balkanskog poluostrva spada bronzani rapir slu\u010dajno na\u0111en u blizini Tetova pre II svetskog rata (T. IV, 9).1 Ovaj izuzetno dugi ma\u010d (oko 1 m du\u017eine) svrstan je u grupu ma\u010deva C\/1, prema klasifikaciji N.K. Sandars.2 […]","og_url":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/","og_site_name":"WebdizajnDD","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/Webdizajndd-114246894619140","article_modified_time":"2022-07-24T21:48:56+00:00","og_image":[{"url":"https:\/\/external-content.duckduckgo.com\/iu\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1","type":"","width":"","height":""}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"25 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/","url":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/","name":"Mikenski rapiri - WebdizajnDD","isPartOf":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/external-content.duckduckgo.com\/iu\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1","datePublished":"2022-05-19T21:40:08+00:00","dateModified":"2022-07-24T21:48:56+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/#primaryimage","url":"https:\/\/external-content.duckduckgo.com\/iu\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1","contentUrl":"https:\/\/external-content.duckduckgo.com\/iu\/?u=https%3A%2F%2Ftse1.mm.bing.net%2Fth%3Fid%3DOIP.idPYQNs-bidJJbNXB8vRJAHaEc%26pid%3DApi&f=1"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/mikenski-rapiri\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Mikenski rapiri"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#website","url":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/","name":"WebdizajnDD","description":"WebdizajnDD","publisher":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#organization","name":"WebdizajnDD","url":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/logo.jpeg","contentUrl":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-content\/uploads\/2022\/07\/logo.jpeg","width":100,"height":100,"caption":"WebdizajnDD"},"image":{"@id":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/Webdizajndd-114246894619140"]}]}},"jetpack-related-posts":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2605","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2605"}],"version-history":[{"count":68,"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2605\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5563,"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2605\/revisions\/5563"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jpqz59.com\/wp\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}