Blog

Imenice II deklinacije uglavnom su muškog i srednjeg roda, kao što se po prvoj deklinaciji menjaju imenice uglavnom ženskog roda. Zbog toga se kod prideva I i II deklinacije ženski rod menja po prvoj, a muški i srednji po drugoj deklinaciji. Kad kažemo uglavnom, podrazumeva se da ima izuzetaka koji su ženskog roda, kao što su u prvoj deklinaciji postojali izuzeci muškog roda.

Osnovne karakteristike II deklinacije

• genitiv jednine se završava na –i
• nominativ jednine muškog roda se završava na –us
• nominativ jednine srednjeg roda se završava na –um

Rečnički oblik: populus,-i,m. narod; oppidum,-i,n. grad

Ako se ispred završetka -us ili -um nalazi -i-, u rečničkom obliku će u završetku genitiva stajati dva i: filius,-ii,m. sin; praemium,-ii,n. nagrada

Promena imenica druge deklinacije

Promena imenica muškog roda razlikuje se od promene imenica srednjeg roda u tri padeža: nominativu, akuzativu i vokativu. Ta tri padeža ravnaju se po pravilu srednjeg roda, koje je jače od deklinacije i po kome su nominativ, akuzativ i vokativ uvek jednaki, a u množini se završavaju na –a. To pravilo važi za sve indoevropske jezike, pa ga možemo primetiti u našem jeziku, npr. selo (nominativ), vidim selo (akuzativ), hej, selo! (vokativ), sela (nominativ množine), vidim sela (akuzativ množine), hej, sela! (vokativ množine).

Imenice muškog roda na -us koje se menjaju po drugoj deklinaciji jedine su imenice u latinskom jeziku kod kojih vokativ nije jednak nominativu:

Nominativ populus – narod, vokativ popule! – narode!

Nominativ filius – sin, vokativ fili! – sine!

Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci:

Nominativ deus – bog, vokativ deus! – bože!

Iudica illos, Deus! Osudi ih, Bože!

Vulgata, Ps. V, 11

Imenice muškog roda – nastavci

Promena imenice amicus,-i,m. – prijatelj

Tu quoque, Brute mi fili! – Zar i ti, sine Brute?

Lupus pilum mutat, non animum. – Vuk dlaku menja, a ne ćud.

 Imenice srednjeg roda

Promena imenica na -um razlikuje se od promene imenica na -us u nominativu, akuzativu i vokativu, tri padeža koje obuhvata pravilo srednjeg roda.

Pravilo srednjeg roda važi u svim deklinacijama i za sve imenske reči. Ono je starije od latinskog jezika, vuče poreklo iz praindoevropskog, što se vidi i iz našeg jezika. u kome takođe važi:

• Nominativ factum – delo
• Akuzativ factum – delo
• Vokativ factum – delo
• Nominativ facta – dela
• Akuzativ facta – dela
• Vokativ facta – dela

Setite se pravila srednjeg roda:

• Nominativ, akuzativ i vokativ su uvek jednaki
• U množini se završavaju na –a

I još jedan primer:

Facta, non verba! – Dela, ne reči!

Verba volant, scripta manent. – Reči lete, zapisi ostaju.

Inter bella et pericula non est locus otio. – Usred ratova i opasnosti nema mesta dokolici.

Bella! Horrida bella! – Ratovi! Strašni ratovi!

Rimski bogovi čija se imena menjaju po drugoj deklinaciji

• Mercurius,-ii,m. – Merkur
• Vulcanus,-i,m. – Vulkan
• Neptunus,-i,m. – Neptun
• Saturnus,-i,m. – Saturn
• Ianus,-i,m. – Janus
• Quirinus,-i,m. – Kvirin
• Phoebus,-i,m. – Febus
• Faunus,-i,m. – Faun
• Bacchus,-i,m. – Bahus