Perfekat je vreme perfekatske osnove.

Perfekatska osnova je treći deo rečničkog oblika glagola. Kod pravilnih glagola to je prvi oblik posle broja konjugacije (do,1,dedi,datum), a kod nepravilnih glagola oblik posle infinitiva (sum,esse,fui). Kao što se vidi na ovim primerima, perfekatska osnova može se jako razlikovati od prezentske. Zbog toga se moramo truditi da naučimo što više osnova, a neke od njih nemoguće je drugačije prepoznati (sum,esse,fui; ago,3,egi; pono,3,posui; tollo,3,sustuli; pello,3,pepuli; tango,3,tetigi; capio,3,cepi; disco,3,didici itd).

Ako se izuzmu problemi oko perfekatske osnove, perfekat je mnogo jednostavnije vreme od svih vremena prezentske osnove. Svi glagoli grade perfekat na isti način, dodajući iste nastavke na perfekatsku osnovu. Nema podele na konjugacije, nema nepravilnih glagola (sem kod glagola eo,ire,ii,itum i složenica, ali to spada u gradivo druge godine). Perfekatska osnova se kod svih glagola dobija na isti način, odbijanjem nastavka -i od trećeg oblika glagola, i na nju se uvek dodaju isti nastavci:

jednina

1. -i
2. -isti
3. -it

množina

1. -imus
2. -istis
3. -erunt

Prema tome, perfekat pomoćnog glagola sum,esse,fui bi glasio:

Dok bi kod nekih pravilnih glagola izgledao ovako:

Tipovi perfekatske osnove

• perfekti na -vi
• perfekti na -ui
• perfekti na -si
• perfekti na -i
• perfekti sa reduplikacijom

Perfekti na -vi su najčešći u prvoj i četvrtoj konjugaciji, gde su toliko uobičajeni da se u nekim rečnicima ne navode u rečničkom obliku (amo,1 umesto amo,1,amavi,amatum; punio,4 umesto punio,4,punivi,punitum) ili se navode u skraćenom obliku (amo,1,-avi,-atum; punio,4,-ivi,-itum). Javljaju se i u ostalim konjugacijama (deleo,2,delevi,deletum; cupio,3,cupivi,cupitum; peto,3,petivi,petitum). Kod glagola koji se u prezentu završavaju na -sco perfekatska osnova se gradi bez -sc: cresco,3,crevi; requiesco,3,requievi.

Perfekti na -ui su najčešći u drugoj konjugaciji (moneo,2,monui; taceo,2,tacui; habeo,2,habui; debeo,2,debui), ali ima ih i u drugim konjugacijama (seco,1,secui; colo,3,colui; aperio,4,aperui).

Perfekti na -si su najčešći u trećoj konjugaciji, dok su u ostalima mnogo ređi (maneo,2,mansi; sentio,4,sensi). Kako glagoli treće konjugacije u osnovi imaju suglasnik, u kontaktu sa -s- dolazi do raznih izmena:

• c,g,h + s → x (dico,3,dixi; rego,3,rexi; veho,3,vexi)
• t,d + s → s (mitto,3,misi; rado,3,rasi)
• p,b + s → ps (scribo,3,scripsi)
• r + s → ss (gero,3,gessi)
• m + s → mps (sumo,3,sumpsi)
• v, qu + s → x (vivo,3,vixi, coquo,3,coxi)

Perfekti na -i ili perfekti sa apofonijom najčešći su u trećoj konjugaciji. Postoji više vrsta tog perfekta:

• perfekat sa duženjem bez promene vokala osnove (lego,3,legi; venio,4,veni; iuvo,1,iuvi; respondeo,2,respondi)
• perfekat sa promenom kratkog a u dugo e (ago,3,egi; facio,3,feci; iacio,3,ieci)
• perfekat sa promenom kratkog i u dugo e (colligo,3,collegi; deficio,3,defeci; inicio,3,inieci; exigo,3,exegi)
• perfekat sa gubitkom nazala (vinco,3,vici; rumpo,3,rupi)
• perfekat sa promenom vokala i gubitkom nazala (frango,3,fregi)

Perfekti sa reduplikacijom na osnovu ne dodaju sufiks, nego prefiks, koji je najčešće prvi suglasnik osnove povezan vokalom -e- (do,1,dedi), ali javlja se i dupliran vokal osnove (curro,3,cucurri; mordeo,2,momordi; disco,3,didici). Ako glagol počinje suglasničkom grupom, duplira se samo drugi konsonant (sto,1,steti). Često se javljaju i promene vokala unutar osnove (pello,3,pepuli; tango,3,tetigi; cado,3,cecidi; pario,3,peperi). Složenice glagola sa reduplikacijom imaju apofonski perfekat (impello,3,impuli; contingo,3,contigi; incido,3,incidi), sem složenica jednosložnih glagola do,1 i sto,1 (condo,3,condidi; reddo,3,reddidi; addo,3,addidi; consto,1,constiti).

Značenje perfekta

Perfekat je prošlo svršeno vreme, i najviše odgovara našem aoristu. Prevodimo ga perfektom svršenog glagola, sem kod glagola kod kojih u našem jeziku nema svršenog i nesvršenog parnjaka (biti, imati, morati, živeti…)

Ne zaboravite:

imperfectum – nesvršeno

perfectum – svršeno