Blog

I sada prelazimo na možda najtežu oblast u gradivu II razreda, a to su konstrukcije. Već i sami nelični glagolski oblici su bili problem, jer smo se sreli sa stvarima kojih nema u našem jeziku, kao što su gerundiv ili particip futura aktiva, i jedva smo ih nekako savladali kad nam se ponovo vraćaju u obliku konstrukcija. I šta su uopšte te konstrukcije? Zar konstrukcija nije nešto vezano za geometriju ili građevinu? Kakve veze imaju sa neličnim glagolskim oblicima? Na sva ta pitanja pokušaćemo što jednostavnije da odgovorimo.

Šta su konstrukcije?

Konstrukcije su rečenice čiji predikat nije u ličnom glagolskom obliku, nego u infinitivu ili participu.

Podrazumeva se da tako nečeg u našem jeziku nema, jer svaka rečenica mora imati predikat u ličnom glagolskom obliku. Međutim, moramo ih nekako prevesti na naš jezik, zar ne? Ne možemo samo slegnuti ramenima i reći da toga kod nas nema, pa ga preskočiti i nastaviti dalje. Mora postojati način na koji se te konstrukcije prevode na naš jezik. Pošto ne mogu da stoje samostalno, već su zavisne od glavnog glagola u ličnom glagolskom obliku, prevode se na naš jezik zavisnim rečenicama slične funkcije.

Koje konstrukcije postoje u latinskom jeziku?

• akuzativ sa infinitivom
• nominativ sa infinitivom
• ablativ apsolutni

Kao što se vidi po nazivima, dve konstrukcije imaju predikat u infinitivu, a treća u participu. Funkcija konstrukcije određena je padežom subjekta: konstrukcija akuzativa sa infinitivom najčešće ima funkciju objekta, konstrukcija nominativa sa infinitivom funkciju subjekta, a konstrukcija ablativa apsolutnog funkciju priloške odredbe.

Konstrukcija akuzativa sa infinitivom

Akuzativ sa infinitivom je konstrukcija čiji je subjekat u akuzativu, a predikat u infinitivu. Uglavnom ima funkciju objekta i prevodi se zavisnom iskaznom rečenicom sa veznikom da.

Konstrukcija nominativa sa infinitivom

Nominativ sa infinitivom je konstrukcija čiji je subjekat u nominativu, a predikat u infinitivu. U glavnoj rečenici ima funkciju subjekta. Glavni glagol je uvek pasivnog oblika i značenja. Prevodi se iskaznom rečenicom sa veznikom da. Glavni glagol se prevodi bezlično.

Ablativ apsolutni

Konstrukcija ablativa apsolutnog je konstrukcija čiji je subjekat u ablativu, a predikat u participu prezenta ili perfekta. U glavnoj rečenici ima funkciju priloške odredbe. Prevodi se onim vrstama rečenica kojima se prevodi particip prezenta u funkciji priloške odredbe (vremenske, uzročne, pogodbene, dopusne).

Duobus litigantibus tertius gaudet.

Dok se dvojica svađaju, treći se raduje.

Ablativ apsolutni se tako zove zato što se nijedna reč iz konstrukcije ne odnosi ni na jednu reč iz glavne rečenice. Zbog toga subjekat rečenice i subjekat konstrukcije nikad nisu isti.

Pošto je particip perfekta kod pravilnih glagola pasivan, konstrukcija ablativa apsolutnog može imati istog vršioca radnje kao i glavna rečenica, ali subjekti su im potpuno različiti.

Mutato nomine de te fabula narratur.

Kad se promeni ime, o tebi govori priča.

Ablativ apsolutni bez participa

Kako je moguće da konstrukcija čiji je predikat particip bude bez participa? Jednostavno – ima imenski predikat. Pomoćni glagol sum,esse,fui nema ni particip prezenta, ni particip perfekta, tako da se izostavlja, a u ablativu se nalaze subjekat i imenski deo predikata. U prevodu se podrazumeva pomoćni glagol:

Cicerone consule – Kad je Ciceron bio konzul

Hannibale vivo – Dok je Hanibal bio živ

Češće se prevodi ustaljenim predloškim izrazima: protiv volje, bez znanja, uz pomoć, na nagovor, u prisustvu, u odsustvu, pod vođstvom…

Me invito – Protiv moje volje

Te ignaro – Bez tvog znanja

Deo adiutore – S božjom pomoći

Uxore auctrice – Na ženin nagovor

Praesente medico – U prisustvu lekara

Fele absente – U odsustvu mačke

Sicinio quodam duce – Pod vođstvom nekog Sicinija